Ekonomisti:Javne finansije bolje, ali je rveĆe plate

BEOGRAD, 30. aprila (Tanjug) - Javne finansije Srbije su u boljem stanju nego što se očekivalo, ali ti rezultati ne daju prostor za preveliki optimizam, već pre za malo zadovoljstvo, ocenili su ekonomisti i složili se da je sada rano za eventualno povećanje plata u javnom sektoru i penzija. Premijer Aleksandar Vučić je izjavio ranije danas da zbog dobrih fiskalnih rezultata u prva četiri meseca, od avgusta mogu da krenu pregovori sa Medj

BEOGRAD, 30. aprila (Tanjug) - Javne finansije Srbije su u boljem stanju nego što se očekivalo, ali ti rezultati ne daju prostor za preveliki optimizam, već pre za malo zadovoljstvo, ocenili su ekonomisti i složili se da je sada rano za eventualno povećanje plata u javnom sektoru i penzija.
Premijer Aleksandar Vučić je izjavio ranije danas da zbog dobrih fiskalnih rezultata u prva četiri meseca, od avgusta mogu da krenu pregovori sa Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF), a od oktobra će plate i penzije biti povećane, samo je pitanje u kojoj meri.
Komentarišući tu izjavu za RTS, član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković je rekao da su javne finansije bile loše i pretila nam je opasnost grčkog scenarija, da smo ovu godinu počeli dobro, ali ipak nije vreme da tek nakon tri ili četiri meseca razmišljamo o tome da vratimo primanja na staro.
"Prvi rezultati dobri, ali ne daju prostor za prveliki optimizam nego samo malo zadovoljstvo. Tacno je da trend smanjivanja deficita postoji, i da bi i na kraju 2015. trebalo da bude manji nego što je planirano, ali ipak ne bi trebalo već sada da odustajemo od smanjenja plata i penzija", rekao je on dodajući da bi deficit mogao na kraju godine na padne na oko pet odsto BDP-a.
Upitan da li bi makar blago povećanje primanja bilo udar na budžet, on je rekao da bi svako povećanje bilo udar. Nekako bi, kako je kazao, "moglo da se izdrži", ali imamo program koji je uvezan, gde bi jedan potez trebalo da bude povučen, a onda slede drugi, te nije dobro vraćanje primanja i da se vrtimo u krug, "već bi napori trebalo da budu usmereni gde treba".
On je ukazao da je u prvih meseci na javne investicije potrošeno samo 10-ak milijardi od 120 milijardi koliko je planirano da se u te svrhe potroši u ovoj godini, a nisu isplaćene ni otpremnine, jer nije završena priča oko preduzeća u restrukturiranju.
"Ne bi trebalo ovakvo stanje proglašavati pobedom kao da je veći deo posla završen. Još nije završena privatizacija, reforma javnog sektora, niti je utvrdjeno koliko ljudi u javnom sektoru u ovoj godini mora da ostane bez posla", rekao je Vučković.
Predsednik Saveta guvernera Nebojša Savić izjavio je u istoj emisiji da smo došli do sporazuma sa MMF-om i krenula je realizacija programa i da smo dobro krenuli, ali "ovo je treći minut utakmice, a utakmica traje tri godine".
"Sada je najvažnije da se istraje", poručio je Savić i dodao da je dobro što se reformski deo, uključujući i preduzeća u restrukturiranju, javna preduzeća i reformu javnog sektora, radi u saradnji sa Svetskom bankom.
Govoreći o mogućoj korekciji procene kretanja bruto domaćeg proizvoda sa planiranih 0,5 do kraja godine na nulu, on je rekao da je to razlika koja pre ima psihološki efekat nego neki drugi.
"Jako je dobro da BDP bude pozitivan, a minus ili plus za pola procenta nije presudno. Za nas je ključno da li će se reformski deo, za koji podršku daju MMF i Svetska banka, biti sproveden do kraja. To će značiti da će jedan deo resursa koji je godinama bio uzaludno korišćen, moći da bude preveden u korisnu upotrebu", rekao je Savić.
Profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec složio se s kolegama da su u prvim mesecima ostvareni pomaci u dobrom smeru, poput bolje naplate poreza i akciza, borbe protiv sive ekonomije, a sad bi to trebalo da bude održivo u što dužem periodu.
On je naveo da prilikom prve posete MMF-a koja je u toku, neće biti tema eventualno povećanje primanja, već će se u avgustu videti kako se situacija bude odvijala, ali nije isključio mogućnost da se tada plate i penzije blago povećaju.
"Mislim da nije nemoguće da se pre kraja godine jedan deo odvoji za malo povećanje plata i penzija. Koliko bi to bilo u odnosu na smanjenje, to može da bude predmet razgovora ako do toga dodje", rekao je Bajec.
Bajec je rekao da bi deficit do kraja godine mogao da padne sa oko šest odsto na oko pet odsto, što je oko 330 miliona evra.
On je podsetio da su ekonomisti upozoravali da su veće uštede u sredjivanju javnih preduzeća nego na smanjivanju plata i penzija i dodao da se to tek sad razmotava.