Banke su morale da informišu građane o rizicima zaduživanja u stranoj valuti, smatra evropsko pravosuđe. Kada banka odobrava kredit u stranoj valuti, ona klijentu mora da pruži dovoljno informacija kako bi doneo ispravnu odluku i procenio ekonomske posledice uzimanja ovakvog zajma, mišljenje je Evropskog suda pravde koje je juče postavljeno na zvaničnom sajtu ove ustanove, a tiče se jednog slučaja iz Rumunije.
Kada je Ruxandra Paula Andricijuc 2007. godine sa bankom „Romaneaska” sklopila ugovor o kreditu u švajcarskim francima, platu je primala u rumunskim lejima. U skladu s ugovorom, bila je dužna da kredit vraća u mesečnim ratama u švajcarskim francima i preuzela je rizik u vezi sa mogućim promenama kursa leja u odnosu na franak.
Kurs se vremenom znatno promenio na štetu klijentkinje, zbog čega se obratila rumunskim sudovima da bi ustanovila da li je nepoštena ova ugovorna odredba prema kojoj se kredit mora vratiti u francima. Adricijucova je tvrdila da je banka prilikom sklapanja ugovora ovaj kredit prikazivala pristrasno, ističući samo njegove koristi, ali ne i moguću štetu. Ovo pitanje je Evropskom sudu postavio rumunski Žalbeni sud, tražeći da se precizno izjasne o obavezi banaka da klijente informišu o kursnom riziku u slučaju uzimanja kredita u stranoj valuti.
U mišljenju Evropskog suda stoji da je sporna ugovorna odredba deo glavnog predmeta ugovora o kreditu i da se njena nepoštenost može ispitivati „ako nije sastavljena jasno i razumljivo”.
– Na nacionalnom sudu je da proveri da li su potrošaču bili saopšteni svi elementi na osnovu kojih bi mogao da proceni ukupan trošak svog kredita, navodi se u mišljenju Evropskog suda i naglašava da ovakva ugovorna odredba može uneti neravnotežu među strankama.
Stručnjak za evropsko pravo advokat Vojin Biljić kaže da Evropski sud ovim mišljenjem obara u javnosti više puta ponavljanu tezu o ravnopravnosti klijenta i banke i pretpostavku da su klijenti tačno znali u šta ulaze uzimanjem kredita u švajcarskim francima.
On objašnjava da je Evropski sud jasno odredio i način rešavanja ovih sporova pred nacionalnim sudovima, određujući pravac postupaka. U slučaju nepoštovanja standarda iz Direktive 93/13, sud utvrđuje da li je u pitanju nepravična i ništava ugovorna odredba i da to suštinski zavisi od načina informisanja klijenta.
– Pretpostavljam da je na ovaj način otklonjena dilema koja je postojala kod naših sudova da li se ugovor raskida ili se utvrđuje ništavost ugovaranja valute u švajcarcima. Evropski sud se jasno opredelio za ništavost, a ne za raskid – kaže Biljić.
S druge strane, sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić tvrdi da su banke jednako obaveštavale i one koji su imali kredite u evrima i u švajcarskim francima, bez diskriminacije druge strane.
– Uzimanjem kredita u švajcarskim francima podrazumevalo se da je rata u ovoj valuti i da će se obračunavati po kursu u tom trenutku. U ugovoru su navedeni i svi drugi detalji, a rizik je nešto što niko nije mogao da predvidi. U tržišnoj ekonomiji se menjaju i kamate i kurs – kaže Dugalić za naš list. On objašnjava da je banka, baš kao i klijent, dužna da poštuje ugovor, a sve ostalo, dodaje, vodi u anarhiju.
– Da li je klijent bio obavešten o padu kamata za dva i po puta i da li su to promenjeni uslovi za banke? – pita Dugalić.
On napominje da je Ustavni sud Rumunije u februaru ove godine poništio Zakon o konverziji kredita u švajcarskim francima, uz obrazloženje da se sud ne može mešati u privatnopravne odnose između banaka i klijenata. Presuda je, dodaje, konačna, a ostalo je da svako mora da poštuje odredbe ugovora.
Kako bi posledice najnovijeg mišljenja Evropskog suda pravde mogle da izgledaju u praksi?
Ukoliko klijent podnese tužbu kojom zahteva ništavost ugovaranja valute u švajcarskim francima, sud bi trebalo da se bavi razjašnjavanjem samo jednog pitanja – da li je banka na odgovarajući način klijenta obavestila o rizicima ugovaranja kredita u ovoj valuti. Ako utvrdi da banka to nije učinila, utvrdiće i ništavost valutne klauzule, objašnjava Biljić.
– U skladu sa zakonom, teret dokazivanja leži na banci. Ona je dužna da dokaže da je na odgovarajući način informisala i upozorila klijenta o svim rizicima. Kako nijedna banka u Srbiji to neće moći da dokaže, može se očekivati masovno usvajanje tužbi za utvrđivanje ništavosti valutne klauzule u ovim kreditima – kaže naš sagovornik.
On smatra da Srbija neće moći da ignoriše standarde Evropskog suda, budući da konkuriše za članstvo u EU i ima potpisan SSP.
Mišo Dobrijević, pravni savetnik, kaže da ni u jednom predmetu koji oni vode protiv banaka, a tiče se stambenih kredita indeksiranih u švajcarcima, klijenti nisu dobili potpune informacije o posledicama dugoročnog zaduženja u ovoj valuti.
– Cilj devizne klauzule u ugovorima o kreditu jeste očuvanje novčane vrednosti odobrenog dinarskog kredita i zaštita banke od moguće inflacije. U konkretnom slučaju, devizna klauzula je suprotna ovom cilju, a nema ni funkciju, jer je ugovorena u švajcarskim francima. Banke su zloupotrebile cilj i svrhu devizne klauzule kao zaštitne klauzule – kaže i dodaje da je na ovaj način vrednost uzajamnih davanja drastično poremećena na štetu korisnika kredita.
Ostavi komentar