Zvanični kurs Evra za dan 03.12.20. :: 117.5703 rsd
Tekst objavljen: 24.07.2016 15:54        


Grčka može da izdrži do 2018. godine, kada je predviđeno da se uradi otpis duga toj zemlji, smatra Slaviša Tasić, profesor na Univerzitetu Meri u Severnoj Dakoti, u Sjedinjenim Američkim Državama.

Grčka može da izdrži bez otpisa duga do 2018.

"Ovaj otpis bi dobrodošao, ali nije trenutno hitan ni ključan. Ako sve bude po planu i ako nešto nepredviđeno ne iskrsne, Grčka može izdržati do 2018. godine. I samo obećanje otpisa je važno, jer smiruje privatne kreditore, to malo što ih je ostalo", kaže Tasić u intervjuu za novi broj Magazina Biznis.

Kako podseća, Grci traže da se uradi otpis dela duga koji jeste bio načelno obećan, a u tim zahtevima Atinu podržava MMF, ali i SAD, "a protivi se, ili odugovlači, naravno, Nemačka i Šojble".

"Sada je dogovoreno da se otpis uradi 2018. ako sve teče po planu i Grčka i dalje postupa po programu", dodaje on.

Prema rečima Tasića, najvažnije od svega je da grčka ekonomija konačno počne da raste, jer je još uvek u recesiji, i ove godine opet ima pad BDP-a.

"To je već sedam godina pada, i onda je jako teško vraćati dug", ističe on.
Na pitanje da li Grke čeka ponovo "vruće leto" budući da poverioci opet traže stezanje kaiša od Atine, napominje da nisu u pitanju nikakvi novi uslovi.

"Mere su samo deo programa ugovorenog prošle godine kada je odlučeno da se odobri 84 milijarde evra paketa pomoći. Sada je odobrena nova rata od 7,5 milijardi evra iz tog paketa i zbog toga je bilo revizije i nadgledanja kako se reforme sprovode", objašnjava Tasić.

Napominje da je Evropska centralna banka ponovo počela da prihvata grčke obveznice kao kolateral za kredite, koje od početka 2015. nije prihvatala, što je otežalo pozajmljivanje grčkim bankama od ECB, jer su bez kolaterala morale da uzimaju skuplje "emergency" zajmove.

"Sada je situacija sa ECB, posle godinu i po dana, ponovo normalizovana. Grčka, kada je reč o kreditima Centralne banke, ima isti tretman kao i bilo koja druga zemlja evrozone. Jedina razlika je što se grčke obveznice još ne koriste za program kvantitativnih olakšica".

Na pitanje da li Bregzit može da izazove odlaganje grčkog programa, Tasić ocenjuje da se Bregzit pokazao kao ekonomski ne toliko bitan događaj kao što se mislilo.

"Na primer, berze su se, nakon inicijalnog pada, skroz oporavile, čak i Londonska. Mnogo veći problem može biti Italija, jer su njene banke u ozbiljnom problemu. Italijanska država je već visokozadužena da bi mogla da ih spasava, a Italija je velika evropska privreda i ako se bankarska kriza rasplamsa to može imati efekte na sve", zaključio je Tasić u intervjuu za Magazin Biznis.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Grčka Atina Bregzit

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana