ZAGREB, 14. marta (Tanjug) - Investicije preduzeća i ustanova koji se vode kao "društva od stateškog i posebnog interesa za Hrvatsku" lani su zabeležile pad od 17 odsto na godišnjem nivou, čemu su najviše doprinele Hrvatska elektroprivreda (HEP) i naftna kompanija Ina. Ukupna kapitalna ulaganja 54 takva društva u prvih devet meseci prošle godine dostigla su tek 6,2 milijarde kuna (811,3 miliona evra), po
ZAGREB, 14. marta (Tanjug) - Investicije preduzeća i ustanova koji se vode kao "društva od stateškog i posebnog interesa za Hrvatsku" lani su zabeležile pad od 17 odsto na godišnjem nivou, čemu su najviše doprinele Hrvatska elektroprivreda (HEP) i naftna kompanija Ina.
Ukupna kapitalna ulaganja 54 takva društva u prvih devet meseci prošle godine dostigla su tek 6,2 milijarde kuna (811,3 miliona evra), pokazala je analiza njihovog poslovanja koju je upravo objavio Državni ured za upravljanje državnom imovinom (DUUDI).
Iako je i u ukupnim prihodima tih društava iskazano smanjenje, ono je na prihodima bilo osetno sporije (5,9 odsto), pa se nivo investicija u odnosu na prihode posmatranih društava spustio sa nešto više od 13 na 11,6 odsto.
I iz osvrta na tok procesa restrukturiranja u strateškim firmama proizlazi da su u Vladi najmanje zadovoljni upravo ostvarenim ulagačkim aktivnostima, preneo je zagrebački Poslovni dnevnik.
Menadžment tih društava bi u budućim planovima poslovanja u većoj meri trebalo da obrati pažnju na investicije, ističe DUUDI u izveštaju.
Te prozivke očigledno se najpre adresiraju na Hrvatsku elektroprivredu i Inu, dve kompanije koje svojom veličinom izrazito štrče u tom 'klubu 54'.
To potvrdjuje činjenica da u ukupnih prihodima svih posmatranih strateških društava, koji su u devet meseci 2014. dostigli 53,3 milijarde kuna, Ina i Hep imaju udeo veći od polovine - 17,4 milijarde, odnosno 10 milijardi kuna, respektivno.
U ukupnim investicijama analiziranih društava, medjutim, njihov doprinos je osetno manji, oko 36 odsto.
Ina i HEP su za devet meseci 2014. realizovali približno podjednak iznos investicija (1,08 i 1,15 milijardi kuna), s tim da to u odnosu na uporedivo razdoblje prethodne godine kod Ine znači blago povećanje, a kod HEP petoprocentni pad.
Prave razmere podbačaja proizlaze iz očekivanja i planskih veličina. Dok u slučaju Ine nije ni objavljeno šta je bio plan, HEP je za prošlu godinu zacrtao ukupno 2,61 milijardu kuna investicija, što znači da je do kraja septembra bio na samo 44 odsto plana.
Podsećajući da je rukovodstvo HEP-a najavilo da bi do kraja godine realizaciju moglo da podigne na 77 odsto, DUUDI ističu da bi pad ulaganja svih strateških firmi bio jednocifren da je dinamika elektroprivrednih investicija bila u skladu s planom.
Ostavi komentar