Proizvođač suhomesnatih proizvoda i vlasnik OPG-a u srcu Baranje, ovih je dana napunio 80 godina
Ali, energija s kojom govori o kulenu, svinjogojstvu i izazovima današnjeg vremena, pokazuje da mu entuzijazma ne nedostaje. Naprotiv, ima i planove.
U dvorištu Petra Dobrovca u Kneževim Vinogradima, među pušnicama, zrenionicama i dugim redovima suhomesnatih delikatesa, vreme kao da teče sporije. Miris dima i paprike širi se prostorom, a svaki komad kulena ili slanine nosi priču koja traje više od pola veka.
Dobrovac, proizvođač suhomesnatih proizvoda i vlasnik porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u srcu Baranje, upravo je ovih dana napunio 80 godina. Ali energija s kojom govori o kulenu, svinjarstvu i izazovima današnjeg vremena pokazuje da mu entuzijazma ne nedostaje.
„Ja sam Petar Dobrovac iz Kneževih Vinograda i bavim se proizvodnjom suhomesnatih proizvoda već dugi niz godina“, kaže dok nas vodi kroz svoje dvorište, u kojem se nalazi više od 4.000 kvadratnih metara natkrivenog prostora. Svaki kutak tog imanja, priznaje, zna napamet.
„Znam tačno koja je cigla gde ugrađena, koja je dobro, a koja loše postavljena. Prošao mi je život u cigli, malteru i zidarima.“
Od trgovine do gostionice
Priča o njegovom poslu počinje početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Iako mu je osnovna struka bila trgovina, život ga je odveo u ugostiteljstvo.
„Radio sam prvo u trgovini, ali sam voleo gostionicu. Voleo sam taj posao, ljude, atmosferu, pa sam 1972. otvorio svoju gostionicu“, priseća se. Upravo tada počinje i njegova priča s proizvodnjom suhomesnatih proizvoda. Ali u početku nisu bili namenjeni prodaji.
„Sve sam radio za svoj restoran. Kulen, kobasice, slaninu, ali samo za potrebe lokala“, objašnjava.
S vremenom je potražnja rasla, a kvalitet proizvoda prepoznat je i van restorana. Zato je 1977. registrovao porodično poljoprivredno gazdinstvo.
„Kad sam otvorio gazdinstvo, onda sam komercijalizovao proizvodnju. Počeo sam da radim i za prodaju“, kaže.
Kulen – kralj baranjskog stola
Danas Dobrovac proizvodi gotovo sve što se može dobiti od svinje: kulen, kulenovu seku, kobasice, slaninu, pečenicu, šunku, čvarke.
„Sve što se može napraviti od svinjskog mesa – to se kod mene radi“, kaže uz osmeh.
Ipak, jedan proizvod ima posebno mesto.
„Kulen. To je broj jedan. Najdraži proizvod“, govori bez razmišljanja. Razlog je jednostavan: u njega ide najkvalitetnije meso. „Prva kategorija mesa, but i deo pečenice. Druga kategorija ide u seku, a treća u kobasice.“
Njegova godišnja proizvodnja danas iznosi nešto više od deset tona svih proizvoda zajedno. „Od tih deset tona, 30 do 35 odsto je kulen.“ Njegova delikatesa osvojila je i zlatnu medalju na ocenjivanju kvaliteta, što potvrđuje ono što kupci već znaju. „Ko se razume u kulen, zna da je to vrhunski proizvod“, kaže.
U Baranji se često govori da je tajna recepta u paprici. Dobrovac se s tim potpuno slaže. „Paprika je jako važna. Verujte mi, niko nema bolju od baranjske“, naglašava. Posebno ističe onu iz Kopačeva i Luga, sela poznatih po vrhunskoj proizvodnji ovog začina. „Bez dobre baranjske paprike nema ni dobrog kulena.“
Osim nje, važni su i meso, način obrade i vreme zrenja. Upravo zbog toga Dobrovac poslednjih godina ulaže u modernizaciju proizvodnje.
PREPORUKA
Od čega zavisi cena voća?
analiza
Zašto srpski poljoprivrednici beže od osiguranja useva?
analiza
Povrće od kog možete da zaradite i do 3.000 dinara po kilogramu - Postalo novi zlatni biznis u Srbiji
vest
Nova ulaganja u osamdesetoj godini
Iako je ušao u osamdesetu, Dobrovac ne razmišlja o penziji. Naprotiv, poslednjih je godina značajno investirao u proizvodnju. „Pre dve godine morao sam da napravim hladni pogon i još jednu zrenionicu“, objašnjava. Razlog su klimatske promene.
„Pred Božić je bilo plus 20 stepeni. Ja se ne mogu igrati da bacim par tona proizvoda.“ Zato je izgradio novu infrastrukturu koja omogućava proizvodnju tokom cele godine, nezavisno od vremenskih uslova.
Danas ima dve velike zrenionice s ukupnim kapacitetom većim od 30 tona. „Stara pušnica pretvorena je u još jednu zrenionicu, a napravio sam i novu pušnicu.“ Koliko je novca uložio, ne želi da otkrije. „Puno. Ali o brojkama nećemo“, kaže uz smeh.
Dobrovac danas svinje kupuje od lokalnih proizvođača, ali nekada je imao sopstvenu farmu. „Imao sam prasilište s dvadeset boksova i krmače. Farma je bila puna“, priseća se. U jednom trenutku imao je i više od 250 odojaka koje nije imao kome da proda.
„Bilo je to oko 2008. godine. Industrija ih nije htela. Morao sam ih praktično pokloniti.“ Taj događaj bio je prekretnica. „Uzeo sam brusilicu, porezao boksove, a sve krmače preradio u kulen.“ U stočarstvu, kaže, uvek postoje veliki rizici. „Jednom prođeš dobro, drugi put isto, ali treći put dobiješ po ušima i izgubiš sve što si zaradio.“
Svinjska kuga i kriza na tržištu
Danas su izazovi još veći. Posebno ga brine situacija u svinjarstvu. Afrička svinjska kuga, koja se pojavila u nekim delovima Baranje, srećom nije zahvatila Kneževe Vinograde. „U Jagodnjaku i Lugu je bilo, ali kod nas nije. Hvala Bogu.“ Ipak, posledice su velike. „To je tragedija. Pitaj Boga šta će biti.“ Dodatni problem je situacija na evropskom tržištu mesa. „Sever Evrope se rešava mesa jer ga Kina i Rusija više ne kupuju. To će uništiti naše svinjare.“
Cene su, kaže, drastično pale. „U prodavnici imate but bez kosti za tri evra. To je cena žive vage svinje.“ Takve cene, upozorava, ne pokrivaju ni osnovne troškove uzgoja. „Ako se ovako nastavi, mnogi proizvođači neće opstati.“ Osim tržišta, problem su i ljudi. „Najveći problem su radnici. Nema ljudi“, kaže.
Kada se radi prerada mesa, u njegovom dvorištu zna da bude i do petnaest ljudi – mesara, žena koje rade s crevima i onih koji rade u pušnici. „Ali to sve moram da organizujem vikendom, kad mesari ne rade u mesnim industrijama.“ Njegova nekadašnja farma danas stoji prazna. „Nema ko da radi. Svi kažu da im smrdi.“ Zastane na trenutak pa doda: „Ali proizvodi im ne smrde. Kulen im je dobar.“
Hoće li tradicija opstati?
Najveća dilema za Petra Dobrovca danas nije proizvodnja, nego budućnost. Ima dvoje dece, ćerku i sina. Ćerka ima svoj uspešan posao, dok je sin neko vreme radio s njim, ali još nije odlučio da li će nastaviti porodični posao. Pre dve godine Dobrovac je čak razmišljao o prodaji celog gazdinstva. „Imao sam kupca. Hteo sam sve da prodam.“ Na kraju je ipak odustao. „Nisam mogao. Prošao mi je život ovde.“
Danas još uvek razmišlja šta će učiniti. „Ne znam šta će biti. Vagujem hoću li nastaviti ili ne.“ Dok razgovaramo, u dvorište ulazi kupac koji se vraća iz Austrije i svake godine svraća po meso.
„Uvek dođem kod gospodina Dobrovca pre nego što se vratim. Proizvodi su odlični i povoljni“, kaže.
Takvih kupaca ima mnogo. Dolaze iz drugih delova Hrvatske, ali i iz inostranstva. Dobrovac ih dočekuje onako kako to nalaže baranjska tradicija – s rakijom i domaćim narezcima. „Prvo rakijica, pa onda malo zameziti“, kaže dok seče kulen i pečenicu.
Osim toga, njegovi proizvodi nalaze se na trpezama u brojnim zemljama Evropske unije poput Italije, Nemačke i Austrije.
Kako se kuva uskršnja šunka
Kad razgovor krene ka prazničnim običajima, Dobrovac rado deli i kulinarske savete. Posebno za uskršnju šunku.
„Šunka se uveče stavi u hladnu vodu, a ujutru se kuva.“ Vreme kuvanja zavisi od težine. „Priča kaže kilogram – sat, ali obično treba duže. Važno je da lagano kuva.“ Nakon toga šunka se ponovo stavlja u hladnu vodu i u njoj ostaje do sutradan. „Ako se ostavi bez vode, bude suva.“ A za potpuni doživljaj uskršnjeg doručka? „Pre toga rakijica, a posle dobra piva ili gemišt.“ Dok nas vodi kroz staru pušnicu staru više od pedeset godina, Dobrovac govori o svom životu s neverovatnom iskrenošću.
„Seljačko dete sam. Držao sam svašta – svinje, junad, ovce, patke, petlove.“ Njegovo dvorište nekada je bilo puno životinja. Danas je većina prostora posvećena proizvodnji suhomesnatih proizvoda. Ali jedna stvar ostala je ista: upornost.
„Ja sam opremljen solidno i mogu da radim celu godinu“, kaže. U osamdesetoj godini i dalje razmišlja o novim planovima, iako priznaje da su vremena teška. Ali dok god ima kupaca, dobre paprike i volje za radom, dim iz njegove pušnice neće prestati da izlazi.
A baranjski kulen iz Kneževih Vinograda i dalje će nositi potpis Petra Dobrovca, čoveka koji je pola veka života posvetio jednom od najpoznatijih proizvoda slavonsko-baranjske gastronomije, piše Agroklub.com
Ostavi komentar