I bez štednje deficit budžeta tri odsto BDP-a

OSLO, 17. juna (Tanjug) - Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je danas u Oslu da ukoliko Vlada Srbije ne uštedi ni jedan evro više u budžetu do kraja ove godine, deficit republičkog budžeta će iznositi ispod tri procenta BDP-a, a na nivou cele države oko tri odsto, što je na nivou kriterijuma iz Mastrihta.  

"Postavili smo cilj da deficit budžeta svedemo na četiri odsto u periodu od tri godine, a izgleda da ćemo ga ostvariti već u prvoj godini", rekao je Vujović tokom zvanične posete Kraljevini Norveškoj, gde učestvuje na "Oslo forumu", kao i Poslovnom forumu za norveške privrednike, zajedno sa premijerom Aleksandrom Vučićem.
Vujović je podsetio da se Vlada Srbije pre godinu dana borila sa strašnim poplavama i da ekonomiju postavi na pravi kolosek.

"Nije se radilo samo o padu BDP-a kao posledici poplava, već o potpunom prekidu svih privrednih aktivnosti zemlje. Stotine lokalnih samouprava je bilo pogodjeno, proizvodnja uglja i električne energije je pala za 10 do 25 odsto. Bio je potpuni zastoj privrednih aktivnosti i borili smo se sa nastavkom naših ekonomskih reformi", podsetio je Vujović.

Sredinom jula prošle godina, Srbija je imala budžetski deficit od 8,8 odsto BDP-a i pojavile su se najgore prognoze i očekivanja koja su u tom trenutku stizala iz komercijalnih izvora, od Blumberga, od analitičkih kuća u Srbiji i inostranstvu.

"Premijer je odlučio da idemo napred, a da ne trepnemo, da ne odlažemo reforme, da ne tražimo lakši put za izlazak", kazao je srpski ministar i napomenuo da je Srbija u prošlosti imala tri-četiri pokušaja reformi i danas se bori sa istim problemima, sa nasleđem socijalizma, sa nasleđem preduzeća sa prevelikim brojem zaposlenih, lošom tehnologijoim, slabim menadžmentom, nedostatkom konkurentnosti na Balkanu, ne samo u Evropi.

Vujović je podsetio da je Srbija od januara 2014. godine prakticno stupila na put priključenja EU.
"U tom kontekstu smo odlučili da krenemo sa teškim programom, koji uključuje kako makroekonomske tako i strukturne mere, koje su po našem mišljenju znatno teže od običnih makroekonomskih mera.

Očigledno je bilo važno da prvo krenemo sa makro ekonomskim merama", kazao je on.
Ministar finansija Srbije je predočio da niko nije mogao da veruje, da smo za devet-deset meseci od sprovođenja reformi, budžetski deficit uspeli da svedemo sa 8,8 na 6,7 odsto BDP-a u 2014. godini, i dalje ga stabilizovali na 1,6 do 1,7 odsto u proteklih šest meseci.