Kontroverzna bilansna struktura i zavisnost od bitkoina guraju kompaniju u “čekaonicu” S&P 500 indeksa
Pre samo tri meseca S&P je duboko razočarao brojne kripto fanove koji su očekivali da bi Strategy, čudnovata kreacija kontroverznog Majkla Sejlora i izuzetno snažna poluga potražnje na tržištu bitkoina, konačno mogao biti uvršten u sastav S&P 500 indeksa.
Iako kompanija nesumnjivo ispunjava sve formalne uslove (od profitabilnosti do likvidnosti i tržišne kapitalizacije), članovi Odbora za reviziju indeksa iskoristili su svoje diskreciono pravo i Strategy za sada ostavili u - čekaonici. Time su posredno i akcionarima uskratili mogućnost da relativno bezbolno smanje svoju izloženost akciji čija se cena već neko vreme kreće silaznom putanjom.
Odmicanje od normi
Naime, uključivanje u indeks donosi i značajan rast potražnje indeksnih fondova koji repliciraju izvedbu indeksa i koji promptno reaguju na promene u njegovoj kompoziciji. Procene govore da bi ulazak u indeks rezultirao kupovinom akcija od strane investicionih fondova u visini od 16 milijardi dolara, što je tada (početkom septembra) nadmašivalo 10 procenata ukupne tržišne kapitalizacije kompanije. Problem je, međutim, mnogo dublji nego što se na prvi pogled čini, i na kocki je mnogo više od aktivnije uloge pasivnih investitora, ali pre toga treba se vratiti nizu loših vesti koji je nastavljen sredinom novembra, zlokobnim upozorenjem analitičara J.P. Morgana.
Oni procenjuju da bi Strategy uskoro (naredna revizija je zakazana za januar sledeće godine) mogao biti izbačen i iz bogate zbirke MSCI indeksa. I to, čini se, iz istog razloga – kreatori tržišnih indeksa redom ne uspevaju da svare jedinstvenu strukturu bilansa koja Strategy čini bitno drugačijim od ostatka korporativnog sektora. Odmak od ustaljenih normi ogleda se u činjenici da, uslovno rečeno, nekada „normalna“ kompanija danas funkcioniše kao svojevrsni trezor za kriptovalute, dok je osnovni biznis (nominalno poslovna inteligencija i pripadajući softver) tek usputna delatnost koja sve manje doprinosi novčanom toku i poslovnim rezultatima kompanije. Saylor je neupitan pionir DAT (“Digital Asset Treasury”) modela, zasnovanog upravo na velikim zalihama digitalne imovine (uglavnom kriptovaluta), a zaokret u tom smeru datira još od avgusta 2020. godine (inicijalna transakcija bila je teška 250 miliona dolara).
Danas Strategy u svom bilansu drži oko 650 hiljada bitkoina, aktuelne tržišne vrednosti oko 60 milijardi dolara, što ga čini jednim od najvećih pojedinačnih igrača koji kontroliše čak tri procenta svih dosad izdatih bitkoina. Shodno tome, cena akcija kompanije u velikoj meri bi trebalo da odražava upravo kretanje bitkoina, a MSCI je nedavno definisao jasan stav prema DAT modelu, ističući da u indeksima nema mesta kompanijama u kojima više od polovine ukupne aktive otpada na digitalnu imovinu.
Deklaracija je isprovocirala dramatičan zaokret u Saylorovoj retorici - i dok je godinama tvrdio da je Strategy nalik investicionom fondu koji ulaže u kripto imovinu, sada uporno odbija takvu karakterizaciju, govoreći o inovativnom poslovnom modelu koji ne počiva na pasivnom vlasništvu. I donekle je, mora se priznati, u pravu: Strategy neodoljivo podseća na neku Ponzi šemu koja sav prikupljeni kapital kanališe u smeru bitcoina, u uverenju (ili makar nadi) da će cena najpoznatije kriptovalute rasti unedogled. Iako je teško naći suvislo objašnjenje, neko vreme je takav model doista funkcionisao (Strategy je svojom aktivnošću očigledno podgrevao uzlazni trend bitcoina), što najbolje ilustruje odnos cene akcija kompanije i neto vrednosti kompanije (“Net Asset Value”), u najvećoj meri izvedene iz ukupne količine bitkoina u bilansu.
PREPORUKA
Veliki fijasko na američkoj berzi - Nasdaq pao dva odsto, Bitkoin ispod 87.000 dolara
analiza
Ko je ustvari osnovač bitkoina i zašto do sada nije potrošio nijedan novčić
vest
I bitkoini mogu da se zaplene
vodic
Taj NAV multiplikator se u poslednjem tromesečju prošle godine opasno približio broju tri, svedočeći o izuzetno snažnoj potražnji investitora koji su iz nekog razloga preferirali akcije najvećeg kripto trezora (umesto jednostavnog ulaganja u kriptovalute). Godinu (i nešto više) kasnije, multiplikator je manji od jedan i jasan je odraz gubitka poverenja investitora, zbog čega su akcije praktično u slobodnom padu (minus 40% od početka godine), što ubedljivo nadmašuje razmere korekcije na kripto tržištu.
Ogromne razmere balona, a potom i njegovo očigledno izduvavanje, jasno se vide u nešto dužem (dvogodišnjem) periodu tokom kojeg se ranija prednost (u odnosu na kurs BTC/USD) dramatično istopila. Neumorno zaduživanje A tome je najviše doprineo sam Saylor, neumornim zaduživanjem (putem konvertibilnih obveznica) i izdavanjem novih (preferencijalnih) akcija kako bi finansirao agresivnu akumulaciju kripto imovine. Model je, međutim, u međuvremenu opasno metastazirao, a Saylor je na kraju ispao prilično naivan (i finansijski nepismen), gurnuvši kompaniju u svojevrsnu spiralu smrti. Jer bez premije NAV multiplikatora (većeg od 1), izdavanje novih akcija samo dodatno razvodnjava pozicije postojećih akcionara i ruši cenu akcija. U onom najgorem scenariju (na nešto duži rok), konvergencija cene akcija i bitcoina mogla bi primorati Saylora na prodaju dela digitalne aktive, što bi - uzimajući u obzir zapaženu ulogu koju Strategy ima na tržištu (i ogromne zalihe bitcoina) - moglo dodatno umanjiti entuzijazam poklonika kriptovaluta. No, DAT model od samog početka ionako ne drži vodu.
Ostavi komentar