Japanska privreda u 2. kvartalu oslabila 1,6 odsto

TOKIO, 17. avgust (Tanjug) - Japanska ekonomija, posle rasta u dva uzastopna tromesečja, u periodu april-juni zabeležila je pad od 1,6 odsto, u odnosu na isti period prošle godine.

Kako prenosi Rojters, zvanična statistika koju je danas objavila japanska vlada ilustruje poteškoće s kojima se premijer, Šinzo Abe, suočava, kada je reč o izlasku privrede iz dvodecenijskog perioda deflacije, uprkos ultra-labavoj monetarnoj politici i budžetstkim merama za podršku privredne aktivnosti.

Usporavanje kineske ekonomije koje se oseća i na tržištu Japana, ograničava, između ostalog, mogućnosti ponovnog rasta te privrede u tekućem kvartalu (juli-septembar), smatraju analitičari.
Slabljenje japanske ekonomije u drugom tromesečju 2015. ipak je manje od prognoze analitičara koji su očekivali pad od 1,9 odsto, posle skoka bruto društvenog proizvoda od 4,5 odsto u prvom kvartalu tekuće godine.

A u poređenju s prvim kvartom, BDP je u razdoblju april-juni pao 0,4 odsto, dok su ekonomisti predviđali pad od 0,5 odsto.

Glavni analitičar istraživačkog instituta Norinčukin, Takeši Minami, smatra da je privatna potrošnja dosta pala, da su investicije takođe oslabile, a zalihe se nagomilale. Situacija je, kako navodi Minami, još gora nego što pokazuju podaci o kretanju bruto društvenog proizvoda za drugi kvaratal.

Međutim, ministar ekonomije, Akira Amari, potrudio se, kako se navodi, da stvar malo ublaži, objasnivši pad ekonomske aktivnosti u drugom tromesečju lošim vremenskim uslovima, koji su potrošače primoravali da ostaju kod kuće. Amari očekuje opravak potrošnje u trećem kvartalu ove godine.

U drugom tromesečju potrošnja domaćinstava, koja učestvuje sa oko 60 odsto u japanskom BDP-u, bila je u padu za 0,8 odsto, u odnosu na prethodni kvartal, i to je dvostruko veća stopa od one koju su predviđali analitičari. Reč je o prvom padu privatne potrosnje počev od drugog kvartala 2014, koji je obeležilo povećanje poreza na dodatu vrednost, namenjeno finansiranju politike Šinza Abea.

Prema statistici Vlade, potrošnja u posmatranom periodu posebno je pala kada je reč o energiji, odevanju i proizvodima iz segmenta informatike.
Prodaja na stranom tržištu takođe je bila u padu, oslabivši japanski BDP za 0,3 procentna poena, i to naročito zbog smanjenog izvoza prema Aziji i SAD-u.