Zvanični kurs Evra za dan 23.10.20. :: 117.5893 rsd
Tekst objavljen: 31.03.2018 10:00        


Osim dobre ideje za svaki početak nekog privatnog posla potreban je i novac. A njega je, bar na tom početku, i najteže pronaći. Istraživali smo od koga i na koji način početnici u malom biznisu za svoje dobre ideje mogu da dobiju i početni kapital.

Kako do novca za početak biznisa?

Za „mikro-biznis“ u Srbiji moguće je dobiti novac i iz inostranstva. Bez protekcije, poznanstva ili veze, uz nešto istraživanja na internetu, i dobru biznis ideju, koja u najvećem broju slučajeva mora biti primenjiva i na nekim inostranim tržištima. Nikica Marinković je prvo probao sa sajtom za prodaju organske i domaće hrane. Ideja primenjiva i na druga tržišta.

„Novac za početak posla uspeo sam da dobijem od Austrijske razvojne agencije. Uslov je bio da je barem jedan partner iz Austrije. Za taj početni kapital, on je u mojoj firmi imao jednocifren udeo.

Investitora sam našao na krajnje nekonvencionalan način. Kada sam započinjao posao znao sam da imam dobru

Investitori vam neće dati novac, oni će uložiti u vašu ideju i vašu ambiciju i to ne zato što ste mu simpatični već zato što i oni žele na tome da zarade. Zato svaki investitor zahteva da mu pored ideje dokažete i pristup kako ćete posao širiti a onda je obavezno da vaš posao prodate drugoj kompaniji ili na berzi. To je momenat zbog kog investitor uopšte investira. Tada on prodaje udeo u vašoj kompaniji koji je kupio kada je investirao ali sada po višoj ceni jer je kompanija porasla i tako ostvaruje zaradu.
ideju, ali želeo sam da svoje znanje unapredim. Saznao za IRP akademiju u Beču, koja je tražila start-ap firme iz Srbije kojima bi pružila tehničku podršku i znanje da započnu posao“, priča Marinković. Zatim im je predstavio svoju ideju i dobio poziv za kurs.

„Tamo sam bio od aprila do oktobra, nekoliko dana mesečno. Radio sam sa mentorima, ali i investitorima. Moram da kažem da se ta akademija plaća, ali se meni višestruko isplatila. U Austriji sam upoznao i svog investitora koji je u moj posao, nakon toga, uložio 20.000 evra početnog kapitala“, objašnjava Marinković. Posle iskustva sa sajtom za organsku i domaću hranu on je posao proširio na ekološke drvene kutije, obložene vunom, koje služe za dostavu hrane.

Novac za pokretanje ovog posla uspeo je da obezbedi kroz grantove od nekih „venture capital“ fondova. Dobio je 15.000 evra, i za to nije dao nikakav udeo u firmi. I upravo ova vrsta fondova može da bude drugi izvor finansiranja za početnike u biznisu. Najjednostavniji način da se dođe do njih su Hubovi.

U Beogradu ih ima nekoliko, ICT Hub, Start Lab Hub, Impact Hub,...i princip pronalaženja „ventura capital“ fonda je manje više isti. Pre svega potrebno je imati dobru biznis ideju i znati kako je predstaviti na pravi način. Nakon toga, sa predstavnicima fondova prolazite svaki deo potencijalnog biznisa, od eksel tabela do rizika tržišta. Ako na kraju svega toga sve oni misle da vaša ideja može da se „unovči“ osniva se zajednička firma, koja nekada ni nema formalno sedište u Srbiji.

Za početak „ventura capital“ fondovi ulažu između 20.000 i 50.000 evra, i tek ako se biznis razvije ulažu više. ICT Hub iz Beograda je jedan od retkih koji je uspeo da napravi i svoj „ventura capital fond“. Skupili su oko milion evra i u dobre biznis ideje ulažu oko 30.000 evra, u zamenu za pet do 15 odsto vlasništva. Miloš Milić je vlasnik sajta koji se bavi trgovinom domaćim životinjama. Njegov predlog za početni kapital su „start up aksceleratori“. On i njegov tim su na početku postali su deo bugarskog aksceleratora.

„Do njih se najčešće dolazi preko specijalizovanih sajtova. Neki su 500.co, ycombinator.com, techstars.com... Aplicirate i prijavljujete svoju biznis ideju. I ako im se dopadnete oni vas pozovu. Osim novčanog iznosa koji se najčešće kreće od 15.000 pa do 200.000 evra, dobijate i mentorsku podršku, mogućnost da svoj posao predstavite još nekim zainteresovanim investitorima. Za uzvrat dajete im procenat vlasništva u kompaniji“, objašnjava Milić.

Dosadašnje iskustvo vlasnika malih „start-up“ firmi pokazalo je da najviše zainteresovanih ulagača ima u oblasti IT-ja, poljoprivrede ali povezane sa neki inovacijama i uopšte u biznisima koji mogu biti primenjivi na više tržišta.

1 komentar

  1. User image
    Ivan 29.03.2018 15:02

    Mene je uvek zanimalo da li ti investitori stvarno pomognu da se posao razvije, ili samo gledaju što pre da prodaju svoj deo, zarade i izađu iz svega.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Hubovi biznis novac za biznis novac kamatica pokretanje posla mladi preduzetnici

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana