EUR 119,63 USD 101,59 CHF 102,44

Kursna lista


Indikativni kurs Evra na dan 12.12.17. :: 119.5234 rsd

Tekst objavljen: 07.10.2017 10:00        


Ne postoji jedinstvena regulativa, nadnacionalna konvencija ili multilateralni ugovor kojim je ujednačen pravni okvir za regulisanje transakcija koje se vrše u kripto-valutama i definisanje njihovog statusa.

Kako su različite države regulisale pitanje bitkoina?

Pravni položaj bitkoina i ostalih digitalnih valuta se značajno razlikuje od države do države.

Tako su neki pravni sistemi regulisali ovu vrstu plaćanja na način da su dozvolili njihovu upotrebu i trgovinu, dok su druge zemlje svojim propisima značajno ograničile ili izričito zabranile ove vrste transakcija, piše advokat Dragan Milić na sajtu Milic.

SAD i bitkoin

Tako je marta 2014. američka služba unutrašnjih prihoda (Poreska uprava - IRS), donela odluku kojom se bitkoin tretira kao oporeziva imovina odnosno da podleže obavezi obračuna poreza na kapitalnu dobit. Iako je ova odluka štetna po držaoce ove valute, paradoksalno ona je definisala status bitkoina u SAD i učinila njegovo posedovanje nedvosmisleno legalnim. Iako zapravo nikada nije ni bio proglašen za nezakonit oblik imovine, do ove odluke njegov status je bio u takozvanom pravnom vakumu, bez jasnih odrednica oko njegovog položaja.

Uvođenje bitkoina u zakonske i poreske okvire, otvorilo je put širem krugu investitora da investiraju i ostvaruju, bar formalno, oporezive prihode od trgovine.

Istina, većina investitora su kripto-valute označili kao rizičan, ali izuzetno profitabilan vid kapitala. Drugi su međutim, ceneći nezavisnost bitkoina od centralnih banaka i njegov ograničen broj, otišli toliko daleko da su gaporedili sa zlatompo nekim karakteristikama. Ipak, činjenica je da su digitalne valute jedinstven ekonomski institut koji nije sličan nijednom tradicionalnom obliku imovine ili sredstvu plaćanja. A uspon njihove popularnosti i vrednosti koji se meri stotinama procenata na kvartalnom nivou u 2017, do sada nije viđen.

Prednostii mane neregulisanog tržišta kriptovaluta

Nedostatak detaljnih propisa koji regulišu transakcije ili promet u robe obračunate u kripto-valutama, donekle predstavlja prednost, koja im daje neophodnu nezavisnost od političkih i ekonomskih centara moći, dok je u isto vreme loša regulativa poligon za špekulacije, nedozvoljene aktivnosti i alat za anonimne veb kriminalce kojima ova decentralizovana razmena odgovara.

Transakcije koje se obavljaju u ovim valutama nezavisne su od formalnih bankarskih sistema što uvid u ostvaren profit i sistem oporezivanja čini praktično nemogućim za praćenje. Tako anonimnost ulaznih i izlaznih adresa u transakcijama čini kriptovalute izuzetno pogodnim sredstvom za pranje novca poredeći sa izbegavanja finansijskih institucija, složene mreže propisa i korišćenjaofšor računa.

Bilo kako bilo, kripto-valute zadaju velike glavobolje zakonodavstvima koja su uporna u nameri da ih stave pod kontrolu. Bar u delu koji se tiče ograničavanja anonimnosti i oporezivanja. A kako je jedna od osnovnih karakteristika ovih valuta, konkretno bitkoina upravo anonimnost aktera u transakcijama i decentralizovan sistem kontrole, jasno je da je rezultat ove misije krajnje neizvestan.


Potencijalno striktni propisi koji bi atakovali na osnovne postulatekripto-valuta, s jedne strane bi im obezbedili dodatnu stabilnost i smanjen nivo preosetljivosti na tržišna kretanja, a s druge bi im oduzeli jednu od suštinskih karakteristika s kojim ciljem su i formirane.

Ko ga je proglasio nelegalnim

Iako većina zemalja nije proglasila Bitcoin nelegalnim (osim Saudijske Arabije, Bolivije, Kirgistana, Ekvadora i Bangladeša), njegov status varira od zemlje do zemlje, odnosno unije država.

EU i bitkoin

Tako Evropska unija nije posebno regulisala bitkoin kao valutu, ali ga nije ni zabranila. Bilo je pokušaja da se kriptovalute podvedu pod Electronic Money Directive (2009/110/EC), jer su se kriptovatue delimično mogle podvesti pod definiciju elektronskig novca iz pomenute regulative, ali bez uspeha. Kriptovalute su otpale i iz Payment Services Directive (2007/64/EC),najviše zbog neprimenjivosti pravila o emitovanju virtuelnog novca.

ECB je podelila digitalni novac u tri kategorije:

Po tumačenju ECB, Tip 1 digitalnih valuta nije relevantan za ECB, jer potpada pod specifične virtuelne zajednice (onlajn gejming, trgovina unutar jedne platforme). Međutim, druge dve kategorije su uže povezane sa realnom ekonomijom, pa samim tim i tretman prema njima mora biti drugačiji od strane ECB. S obzirom da tipovi 2 i 3 mogu direktno konkurisati tradicionalnim valutama i samim tim uticati na stabilnost cena, finansijsku i stabilnost platnig sistema.

Prvi korak ka tretiranju bitkoina kao valute učinio je Međunarodni sud pravde kada je u oktobru 2015. u jednoj odluci dao zvanično tumačenje da transakcije između bitkoina i fiat valuta ne podležu PDV oporezivanju. Pomenuta presuda označila je bitkoin valutom, a ne oporezivom imovinom.

Evropska komisija je u julu 2016 podnela predlog za izmenu Direktive o prevenciji korišćenja finansijskih sredstava u svrhe terorizma, kojom je zatražena izmena propisa na način da se ograniči visina iznosa transakcija i deponovanih sredstava u virtuelnim valutama. Amandmanom su takođe obuhvaćene i izmene u cilju utvrđivanja identiteta učesnika u viruelnim transakcijama, kao i obaveze zemalja članica na saradnju u tom cilju. Povodom tog amandmana, Evropski parlament je Evropskoj komisiji uputio predlog za formiranje radne grupe koja će se baviti ovim ali i drugim pitanjima poreske evazije kroz digitalni novac.

Međutim, iako je Evropski sud indirektno bitkoin proglasio sredstvom plaćanja, on to nije u tradicionalnom smislu, i finansijska i monetarna regulativa Evropske Centralne Banke se ne primenjuje na njega. Bar ne za sad.

Kina i bitkoin

Kina je dozvolila posedvanje i trgovinu bitkoinom fizičkim, ali ne i pravnim licima, uključujući i finansijske institucije kao što su banke.

Narodna banka Kine je 5. decembra 2013. kroz pomenutu zabranu kompanijama da osiguravaju i upravljaju bitkoin transakcijama, kupuju ga ili prodaju, zapravo prvi put regulisala status ove valute. Svi Nakon pomenute odluke, svi bitkoin računi u kineskim poslovnim bankama su morali biti zatvoreni do polovine aprila 2014.

Od početka godine, u javnosti se pominje da Narodna banka Kineintenzivno sprema detaljnu regulacijuoblasti digitalnih valuta, s obzirom da se 50 odsto vrednosti bitkoina nalazi upravo u ovoj zemlji. Odnos nove kineske regulative prema Bitcoin-u umnogome će uticati na njegovu buduću vrednosti i odnos drugih zakonodavstava prema novoj valuti, piše sajt Milic.

Ostavi komentar



Povezane teme:
EU kina SAD bitkoin