Kina pozajmila Latinskoj Americi 22 mld dolara u 2014.

LONDON, 1. marta (Tanjug) - Obim kredita koje su kineske državne banke odobrile zemljama Latinske Amerike porastao je prošle godine za 71 odsto na ukupno 22 milijarde dolara, prema procenama koje je objavila kinesko-latinoamerička baza finansijskih podataka. Reč je o drugom najvećem kineskom kreditiranju latinoameričkih zemalja ikada, dok je obim kineskih kredita odobrenih u prošloj godini premašio ukupnu vrednost kredita Sve

LONDON, 1. marta (Tanjug) - Obim kredita koje su kineske državne banke odobrile zemljama Latinske Amerike porastao je prošle godine za 71 odsto na ukupno 22 milijarde dolara, prema procenama koje je objavila kinesko-latinoamerička baza finansijskih podataka.
Reč je o drugom najvećem kineskom kreditiranju latinoameričkih zemalja ikada, dok je obim kineskih kredita odobrenih u prošloj godini premašio ukupnu vrednost kredita Svetske banke i Interameričke razvojne banke, navodi se u izveštaju kinesko-latinoameričke baze finansijskih podataka, koja je nastala zahvaljujući zajedničkim naporima istraživačkog instituta Medjuamerički dijalog i Bostonskog univerziteta.
U izveštaju se navodi da je samo Brazil prošle godine dobio 8,6 milijardi dolara kineskih kredita, a za njim sledi Argentina (7,0 milijardi), Venecuela (5,7 milijardi) i Ekvador (821 milion dolara), prenosi britanski javni servis Bi-Bi-Si.
Kineski krediti su naročito popularni kod latinoameričkih vlada, jer su praćeni malobrojnim uslovima, poručuju autori ovog izveštaja, Kevin P. Galager i Margaret Majers.
"Kina može prećutno da zahteva da kineske kompanije imaju udeo u nekim projektima, ali je odlučila da izbegne mešanje u domaću politiku", pišu autori izveštaja, ali istovremeno upozoravaju da pojačano kinesko kreditiranje tog regiona nosi značajan rizik.
"Kina je u velikoj meri investirala u zemlje sa niskim kreditnim rejtingom, koje su u prošlosti bile suočene sa bankrotom", poručuju autori izveštaja.
Od 2007. godine, kineske banke su pozajmile Venecueli preko 50 milijardi dolara, koje je ta država investirala u rudarstvo, energetiku i infrastrukturu.
Venecuelanski predsednik, Nikolas Maduro, počekom januara je posetio Kinu, zatraživši dodatna sredstva pošto je njegova država suočena sa pogoršanjem ekonomske krize izazvane padom cenam nafte.
Po njegovom povratku u zemlju, Maduro je rekao državnim medijima da je osigurao 20 milijardi dolara. Medjutim, budući da su cene venecuelanske nafte prepolovljene u odnosu na pre pola godine, obećana sredstva bi se mogla pokazati kao nedovoljna da se popuni manjak u državnoj kasi, poručuju analitičari.
Kako dalje piše britanski javni servis, kineske finansije su od ključnog značaja za niz infrastrukturnih projekata u Latinskoj Americi, uključujući modernizaciju podzemlja argentinske prestonice, Buenos Ajresa, i gradnju puteva u Ekvadoru.