EUR 118,22 USD 100,97 CHF 101,71

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 25.05.18. :: 118.2327 rsd

Tekst objavljen: 29.10.2016 11:30        


Nakon što je Nemačka u februaru 2016. godine objavila da se gornja granica gotovinskih transakcija smanjuje na 5.000 evra, postalo je svima jasno da je na delu postepen prelazak na elektronska plaćanja, što će za krajnji cilj imati potpuno ukidanje gotovog i uvođenje elektronskog novca. 

Koje su alternative nakon ukidanja gotovine

Nacionalne ekonomije i monetarna unija su svesne svih negativnih posledica i opasnosti koje će takva odluka proizvesti.

Iako će program ukidanja gotovine biti međunarodni, on neće delovati globalno u svakom monetarnom sistemu istovremeno, već samo u pojedinim državama, što će neminovno dovesti do prelivanja jedne količine kapitala koji se nalazi u gotovom novcu u valute država koje ga nisu ili ne nameravaju u skorije vreme ukinuti, što će dovesti do kursnih razlika i novih valutnih nestabilnosti odnosno jačanja pojedinih valuta, piše sajt Foresighter.

S obzirom na to da je istovremeno i koordinisano delovanje nacionalnih ekonomija i monetarnih unija nemoguće u praksi, ostaće dovoljno vremena da oni koji žele da zadrže gotov novac kao platno sredstvo prebace sredstva namenjena tekućim plaćanjima i ušteđevinu, u neku od stabilnih svetskih valuta.

Jedan od načina da se deo ušteđevine osigura je prenošenje u valute one sisteme koji su kroz istoriju dokazani kao stabilni, imaju male poreske namete i minimalna opterećenja na višak kapitala.

Kada pročitamo prethodnu rečenicu, sigurno će većina nas pomisliti na švajcarski franak, odnosno na Švajcarsku. To bi i bilo ispravno i nesporno da smo u vremenu od pre jedne decenije, ali je švacarska centralna banka u prethodnih nekoliko godina vodila takvu monetarnu politiku u cilju obaranja vrednosti sopstvene valute radi očuvanja konkurentnosti švajcarske ekonomije, da je u velikoj meri izgubila kredibilitet i poverenje investitora.

Skoro je sigurno da će u budućnosti švajcarski franak u stopu pratiti evro, koliko god bude bilo moguće, a švajcarska centralna će nastojati da prilagođava sopstvene odluke odlukama Evropske centralne banke.

Stoga je veliko pitanje da li će čuvene novčanice od 1.000 švajcarskih franaka koje veliki broj investitora čuva u svojim sefovima kao najdragoceniju investiciju za krizna vremena i tradicionalni safe heaven, važiti zauvek.

EU na putu da ukine gotovinu

EU je najdalje otišla u uvođenju elektronskog novca i donela niz propisa koji će veoma brzo dovesti do potpunog ukidanja gotovine, pa planiranje držanja gotovine u evrima na dugi rok neće biti moguće.

Sa druge strane, uprkos krizi koja zahvata SAD, i prezaduženosti američke ekonomije koja više nije nikakva novost niti tajna, a iz koje krize se ne vidi izlaz, USD je valuta sa najdužnom istorijom, čak od 1792. godine, koja do sada nije preživela nijednu demonetarizaciju, široko je zatupljena i biće veoma teško uvesti je u okvire elektronskog novca, koliko god to vlada SAD bude priželjkivala i pokušavala.

Greška japanskih careva

Tokom japanske istorije, tradicionalno se dešavalo da je svaki car, demonetarizovao i ukinuo valutu prethodnog, a Japanci su u takvim situacijama pribegavali prebacivanju gotovog novca u kinesku valutu.

Na kraju su japanski carevi potpuno izgubili poverenje i njihove novostvorene valute niko više nije hteo. Jenu je bilo potrebno mnogo vremena da uspostavi poverenje na međunarodnom valutnom tržištu.

Pored zamene gotovine u druge valute, druga opcija je pretvaranje imovine u stabilnije oblike kao što su nekretnine ili plemeniti metali koje je najteže zapleniti i konfiskovati.

Osnovna prednost plemenitih metala, zlata konkretno, je njegova univerzalnost, odnosno činjenica da je zlato uvek bilo opšte prihvaćeno platežno sredstvo u celom svetu kroz istoriju. Druga važna karakteristika zlata je mogućnost prenosa i skladištenja na malom prostoru i na različitim lokacijama.

Međutim, problem je tendencija države da uvek prati ko šta kupuje i prodaje, a svaki državni sistem naročito ima interes da zna kako se odvija trgovina plemenitim metalima. Takođe veliki problem može biti transport koji je uvek rizičan, kako zbog mogućeg gubitka, pljačke ili redovne kontrole organa na osnovu zakona.

Da li novac čuvati u zlatu?

Postavlja se pitanje sa kavom budućnošću se suočavamo i da li uopšte plemeniti metali mogu služiti kao zvanično i zakonito sredstvo plaćanja, a da njegova trgovina ne bud einkriminisana kao krivično delo.

Mnoga ograničenja u trgovini plemenitim metalima i predmeta proizvedenih od njih su već na snazi, jer je lov na zlato već počeo.

Naprimer Francuzi moraju da napuste grad ukoliko žele da kupuju i prodaju zlato, jer su propisi koji regulišu tu delatnost višestruko pooštreni, a uvedena je i obaveza obavezne prijave svake transakcije. Čak su i trgovci antikvitetima, retkim kvanicama i antičkim predmetima prešli u Cirih ili London gde ovakvi propisi još uvek nisu na snazi.

Jedna od alternativa biće i dijamanti, kojih je nemoguće otkriti na standardnim detektorima što ih čini veoma pokretnom imovinom. Međutim zbog svoje velike vrednosti, ograničene količine i veoma zatvorenog tržišta, ovaj oblik akumulacije imovine nikada neće poprimiti veće razmere.

U svakom slučaju plemeniti metali i dragocenosti će se naći u sivoj zoni ukoliko se gotovina kao sredstvo plaćanja ukine, a to će proizvesti čitav niz nus pojava, uključujući povećanje stope kriminala na prvom mestu.

Trajanova monetarna reforma i prva hiperinflacija u svetu

Ukidanje jedne valute nije izum modernog vremena. Rimski car Trajan (98.-117.) je nakon što je carstvo bilo iscrpljeno a trezor ispražnjen zbog dugih ratova za osvajanje Dakije i današnje Srbije, odlučio da povuče jedan na prvi pogled jako mudar i delotvoran proces.

Naime, Trajan je 107. godine naše ere, odlučio da demonetizuje sav stariji novac, iskovan pre Neronove reforme iz 64. godine. Međutim, dozvolio je mogućnost da se starim novcem plaća porez ili da isti bude zamenjen za novoizdati, čime je na krajnje kvaran način došao do skoro celokupne količine zlata i srebra u carstvu i mogao pristupiti pretopljavanju i kovanju novog novca.

Međutim, nove kovanice su sadržale do 10 odsto manje srebra, što znači da je pretapanjem starih kovanica na tržište plasirao skoro 10 odsto više novca.

Finoća kovanica od srebra kada je Trajan došao na vlast bila je 93,5 odsto, da bi trajan za vreme svoje vladavina započeo da smanjuje taj procenat. Najpre je 100. godine, smanjio udeo srebra na 92,75 odsto, da bi 1013. nastavio da smanjuje finoću do 91,5 odsto, da bi do 112. godine došao do 90 odsto. Što je u odnosu na stari rimski novac iz perioda pre Nerona i iz doba Republike kada su kovanice bilo pravljene od čistog srebra, bilo smanjenje od 10 odsto.

Nakon toga, nastupila je velika finansijska kriza u carstvu, koja je eskalirala u trećem veku, potpunim gubitkom poverenja građana u institucije i državu, a što je dovelo i do prve zabeležene hiperinflacije u svetu, piše Foresighter.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
investicija u zlatu ukidanje gotovine plaćanje karticama