BEOGRAD, 19. maja (Tanjug) - Prve procene pokazuju da je usled snega i neuobičajenih vremenskih prilika u ovo doba godine stradalo 10 do 30 odsto roda maline, a stručnjaci i nadeležni apeluju da ne treba odmah posezati za primenom hemijskih aparata jer se to negativno može odraziti na plasman, odnosno izvoz iz Srbije.
Takođe kažu i da treba sačekati i najpre "snimiti" situaciju i da će se za desetak do 15 dana kada počne berba tačno znati koliko iznosi šeta u malinjacima u ivanjickom kraju, ispod Javora i Golije, u Novoj Varoši i višim predelima Arilja koji su u ponedeljak osvanuli pod snegom.
Najviše su pogođeni malinjaci koji se nalaze na nadmorskoj visini od 800 do 1.000 metara.
Istraživač saradnik u odeljenju za gajenje voća u Institutu za voćarstvo u Čačku Žaklina Karaklajić Stajić rekla je Tanjugu da je prema prvim procenama sneg padao na područjima iznad 600 metara nadmorske visine i da je štetu pretrpelo 10 do 30 odsto roda maline u tom kraju.
Sneg je pao na nedovoljno očvrsle graničice maline pa zbog toga može doći do sušenja izdanaka i smanjenja prinosa.
"Nema sumnje da će obilne količine padavina poslednjih nedelja i negativno uticati na rod maline. Prisutan je raniji početak vegetacije, ali početak berbe malina očekujemo za deset do 15 dana i nakon toga bi moglo da se sagleda konačno stanje i koliko su zapravo bile negativne posledice", rekla je Stajić.
Ona je međutim, ukazala da ne bi bilo dobro posezati za hemijskim merama jer se to može odraziti na plasman maline iz Srbije, već da se eventualno mogu primeniti aminokiseline koje se inače koriste kada dođe do grada, suše, mraza..
"One se inače brzo apsorbuju i delujupozitivno na fiziološke procese u cilju brzog prevazilaženja posledica", rekla je Stajić.
Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević - Bošković saopštila je danas da je prema informacijama kojima raspolaže resorno ministarstvo, sneg ugrozio oko deset odsto površina pod malinjacima i to one malinjake koji se nalaze iznad 800 metara nadmorske visine.
Ministarka kaže da je još rano za davanje prognoza o šteti koju je malinjacima pričinio sneg koji je pao pre nekoliko dana na području opština Čačak, Ivanjica, Nova Varoš, Požega, Arilje i Prijepolje.
Ona je ukazala da treba voditi računa da malinari ne ponove grešku od prošle godine kada su nakon štete koju je naneo grad, po, kako je rekla, nečijem lošem savetu počeli da krče svoje malinjake što je, kako se pokazalo, bilo potpuno nepotrebno.
Ministarka je rekla da je neophodno da se dobro "snimi" situacija na terenu i da se nakon toga primene najefikasnije mere za oporavak ugroženih malinjaka kako bi se što više ublažila šteta.
Stručnjaci ukazuju da bi, budući da nije iznenađenje da u maju na ovim nadmosrkim visinama padne sneg bilo važno da se razmišlja više o osiguranju i udruživanju budući da masovnost osiguranja dovodi i do pada cene osiguranja.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS Nenad Budimović ističe da bi malinari sada trebalo da se obrate poljoprivrednim stručnim službama radi saveta koja sredstva za zaštitu mogu da upotrebe da bi sprečili pojavu virusa i bakterija.
"Sa terena dobijamo informacije da je šteta na oko 20, 25 pa negde i 30 odsto malinjaka, ali je rano još uvek da govorimo da li će biti uništen rod", rekao je Budimović.
On je ukazao da bi bilo dobro da udruženja malinara razmišljaju o tome da do jedan odsto prihoda od maline odvoje za instaliranje protiv-gradnih mreža zaštite.
Inače, malinari iz prijepoljskih sela okupilili se ispred zgrade opštine početkom nedelje tražeći da im lokalna samouprava pomogne u nadoknadi dela štete koju su pretrpeli u jučerašnjim snežnim padavinama.
Malinari su istakli da je najveći problem taj što osiguravajuća društva priznaju samo štetu nastalu na plodu, ali ne i na stablima maline.
Zećir Tahirović iz sela Brajkovca rekao je da pored maline ima veliku baštu sa voćem i da je i to uništeno i da je šteta veća od 80 odsto.
Rod je totalno uništen, neke jabuke su izvaljene skroz, neke rascepljene, malina je skresana, ostalo je samo stablo. U mom selu Brajkovac ima oko 150.000 stabljika maline, ljudi od toga Ćive i nemaju nikakva druga primanja", kazao je Tahirović.
Poljoprivredni proizvođač iz sela Skokuće Vlastimir Bezarević, izjavio je da mu je pričinjena šteta u malinjacima izmeĆu 70 i 90 odsto.
U opštini Prijepolje pod zasadima maline se nalazi oko 500 hektara, a procenjuje se da je snežnim padavinama u maju, ošteĆeno oko 250 hektara malinjaka.
Pored malina u ivanjičkom kraju stradale su i kupine, jabuke, šljive, kruške, kajsije.
Srbija je prošle godine sa proizvodnjom većom od 100.000 tona "crvenog zlata" nadmašila Čile i Poljsku, a prihod države od od izvoza maline u 2015. godini bio je 260 miliona evra. Naši proizvođaći prošle godine proizveli su oko 110 hiljada tona malina.
Da je izvoz veoma unosan pokazuje i primer kompanije Sirogojno kod Požege u kojoj kažu da je svaka druga malina koja je kupljena u Švedskoj "došla" baš iz te kompanije.
Što se tiče higijenskih uslova, Privredna komora Srbije se zalaže za što hitnije donošenje Pravilnika o higijenskim pravilima za proizvodnju, otkup i preradu jagodičastog voća.
Kako je rekao početkom nedelje predsednik PKS Marko Čadež Pravilnik bi trebalo doneti do kraja maja ili najkasnije početkom juna, kako bi spremno dočekali početak sezone berbe i otkupa maline.
Ostavi komentar