Krim se prilagodjava privredi Rusije i čeka most

SIMFEROPOLJ, 15. marta (Tanjug) - Krim je preživeo godinu dana u uslovima prilagodjavanja ruskom ekonomskom sistemu, a početkom ove godine je završen prelazni period, formirana je slobodna ekonomska zona, i ostvaren rast poreskih prihoda u svetlu rasta cena robe i usluga. Ali, stručnjaci ukazuju da će ekonomske teškoće na poluostrvu postojati sve do uvodjenja u upotrebu odgovarajućeg transportnog koridora ka kopnu, ukazuje agencija

SIMFEROPOLJ, 15. marta (Tanjug) - Krim je preživeo godinu dana u uslovima prilagodjavanja ruskom ekonomskom sistemu, a početkom ove godine je završen prelazni period, formirana je slobodna ekonomska zona, i ostvaren rast poreskih prihoda u svetlu rasta cena robe i usluga.
Ali, stručnjaci ukazuju da će ekonomske teškoće na poluostrvu postojati sve do uvodjenja u upotrebu odgovarajućeg transportnog koridora ka kopnu, ukazuje agencija Ria novosti.
Rast cena hrane i usluga na Krimu je najozbiljniji problem stanovnika tog regiona, pokazali su rezultati sociološkog istraživanja, koje je u februaru 2015. godine sproveo Sveruski centar istraživanja javnog mnjenja (VCIOM).
Vlasti govore o spekulativnom karakteru rasta cena u vezi sa dostavom robe na poluostrvo.
Portparol Državnog saveta Krima Vladimir Konstatinov je naveo primer peska, koji je deficitarna roba na poluostrvu, čija je cena na tržištu porasla devet puta u odnosu na cenu koštanja.
Direktor privredne komore Krima Aleksandr Basov je predložio da se to telo obrati vladi Rusije s inicijativom da u potpunosit dotira teretni prevoz trajektom preko Kerčenskog moreuza. On je ukazao da bi do izgradnje mosta preko moreuza besplatni prevoz tereta smanjio napetost u osetljivoj oblasti formiranja cena.
Trenutno, prevoz jednog natovarenog kamion trajektom košta 19.000 rubalja (283 evra). Prema podacima Privredne komore, rast cena hrane u 2014. godini na Krimu dostigao je 159 odsto, a cena benzina je medju najvećim u zemlji.
Kako javljaju Ria novosti, prošle godine je na Krimu prikupljeno 27,4 milijardi rubalja (409 miliona evra) na ime poreza, što je 15 odsto više nego 2013. godine.
Budžet Krima za 2015. godinu je subvencionisan - više od 50 milijardi od ukupno 66,5 milijardi rubalja dolazi iz federalnog budžeta. Pri tome je predsednik Krima Sergej Aksenov više puta ponovio da će u narednih pet godina Krim biti donator federalnog budžeta.
Preduzeća na Krimu su u prethodnom periodu izgubila snabdevače sirovinama i svoja tradicionalna tržišta i bila su prinudjena da u hodu traže nove dobavljače i tržišta. Tim problemima su se priključili i preregistracija na sistem ruskog prava, teškoće u dobijanju kredita i stabilna isplata zarada.
Velikim industrijskim preduzećima i poljoprivrednicima vlasti poluostrva pomažu sa obezbedjenjem narudžbina i trude se da organizuju tržište za prodaju njihovih proizvoda na teritoriji Rusije.
Visoke stope bankarskih kredita smanjuju kreditnu sposobnost privrede, a krimskim preduzećima je teško da ispune uslove za njihovo dobijanje, smatraju privrednici.
Prema podacima rukovodioca Centralne banke Rusije u Republici Krim Irine Jablučanski, prošle godine su sve banke na Krimu odobrile kredite ukupne vrednosti tri milijarde rubalja (46,8 miliona evra).
Pravi proboj u razvoju privrede Krima, vlasti vide u gradjevinskom sektoru. Ispunjenje federalnih ciljanih programa (FCP) za Krim i realizacija velikih infrastrukturnih projekata - izgradnja mostova, puteva, termoelektrana i vodovoda - postaće pokretačka snaga za celokupan ekonomski život na Krimu, uveren je portparol Državnog saveta Konstatinov.
Ukupna sredstva za finansiranje FCP Krima i Sevastopolja do 2020. godine iznose 681,2 milijarde rubalja (10,64 milijarde evra).
Rast ekonomije moraju da omoguće investicije, kojih, kako tvrde vlasti, ne nedostaje. Od Nove godine na Krimu zvanično postoji slobodna ekonomska zona, a već 200 investitora je izrazilo želju da budu njeni rezidenti, rekao je ranije predsednik Republike Krim Sergej Aksenov.
Odredbe zakona znatno pojednostavljuju vizni režim, smanjuju porez na dobit (na dva odsto u prve tri godine) i uplate u socijalne fondove, a u nekim slučajevima rezidenti slobodne ekonomske zone su oslobodjeni carine, navode Ria novosti.