EUR 118,24 USD 95,48 CHF 102,51

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 20.02.18. :: 118.2362 rsd

Tekst objavljen: 20.07.2015 16:37        


Može li država skupo uzete kredite da zameni jeftinijim pozajmicama.

Mala zarada na hartijama od vrednosti

Zarada na srpskim hartijama od vrednosti je sve manja, pa se poslednjih nedelja spekuliše da bi se državi isplatilo da skupe kredite zameni jeftinijim zaduživanjem. Evrozapisi, oni koji na naplatu stižu posle 53 nedelje, prodavani su nedavno uz prinos manji od dva odsto. Dvogodišnje evroobveznice su garantovale zaradu od 2,87 odsto. S druge strane, na skoro četvrtinu javnog duga u stranoj valuti, Srbija plaća kamate veće od pet odsto. U to spada i skoro desetina pozajmica u evrima ili dolarima koja nas košta između sedam i osam odsto.

Iako je delovalo da dobar deo kredita država ne može da otplati prevremeno, jer to ne dozvoljavaju ugovori, podaci Uprave za javni dug pokazuju da čak polovina javnog duga može da se otkupi. Naime, čak polovina javnog duga nastalo je emitovanjem državnih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem i stranom tržištu.

- Na kraju maja one su činile tačno 50 odsto ukupnog javnog duga koji je iznosio 2.904,4 milijardi dinara - kažu u Upravi za javni dug. - Prednost tržišnih instrumenata javnog duga predstavlja upravo jedinstvena mogućnost za prevremenu otplatu putem tržišne operacije " Bay Back". Ona u suštini predstavlja otkup ranije emitovanih državnih hartija od vrednosti na sekundarnom tržištu po tržišnoj ceni. To direktno utiče na smanjenje nivoa javnog duga.

U strukturi kreditnih zaduženja, većinski deo čine obaveze prema međunarodnim finansijskim institucijama koje se mogu prevremeno otplatiti bez dodatnih troškova ili sa niskim dodatnim troškovima. Ti zajmovi su, međutim, već sa niskom kamatnom stopom, pa se njihovom ranijom otplatom zapravo ništa ne dobija.

- Javni dug u stranoj valuti iznosio je na kraju maja 2.291,2 milijarde dinara - objašnjavaju u Upravi za javni dug. - U pogledu raspodele javnog duga po visini troškova, čak 75 odsto javnog duga denominovanog u stranoj valuti ima troškove zaduživanja ispod pet odsto. Skoro polovina duga denominovanog u stranoj valuti ima prosečan trošak zaduženja ispod tri odsto.


Povoljan trend
Cena zaduživanja je pala na svetskim tržištima pre svega zahvaljujući relaksiranim monetarnim politikama centralnih banaka.

- Sada imamo situaciju da se sve zemlje zadužuju mnogo jeftinije nego ranije i po nižim kamatama nego što odgovara njihovom kreditnom rejtingu - kaže Nenad Gujaničić iz "Wise broker".

- Jasno je da ova situacija ne može dugo trajati, što govori da bi svaki emitent trebalo da iskoristi ovaj period i restrukturira dug koji je moguće učiniti. Tako i naša zemlja, jer je to jedini način za dovođenje duga u održive okvire.

Ostavi komentar



Povezane teme:
hartije od vrednosti manja zarada država državni zapisi