Maloprodaja u Hrvatskoj u prva trasla 1,7 odsto

ZAGREB, 12. maja (Tanjug) - Rast trgovine na malo u Hrvatskoj je u prvom kvartalu, u odnosu na isto vreme prošle godine, realno iznosio 1,7 odsto, dok je prema izvornim neprilagodjenim indeksima taj rast bio 2,2 odsto. U martu je rast u maloprodaji, prema kalendarski prilagodjenim indeksima, na godišnjem nivou iznosio 1,1 odsto, dok je prema izvornim, neprilagodjenim indeksima bio 1,9 odsto, pokazuju konačni podaci Državnog zavoda

ZAGREB, 12. maja (Tanjug) - Rast trgovine na malo u Hrvatskoj je u prvom kvartalu, u odnosu na isto vreme prošle godine, realno iznosio 1,7 odsto, dok je prema izvornim neprilagodjenim indeksima taj rast bio 2,2 odsto.
U martu je rast u maloprodaji, prema kalendarski prilagodjenim indeksima, na godišnjem nivou iznosio 1,1 odsto, dok je prema izvornim, neprilagodjenim indeksima bio 1,9 odsto, pokazuju konačni podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS).
Rast trgovine na malo će , kako piše portal Seebiz, sasvim sigurno uticati na bolje ostvarenje lične potrošnje u prvom tromesečju, ali će i pozitivno doprineti prvim ovogodišnjim rezultatima bruto društvenog proizvoda u kome lična potrošnja čini oko 60 odsto njegove vrednosti.
Prema analizi koju je sproveo portal Seebiz, povećanje prometa u trgovini na malo ostvareno je zbog dvocifrenog povećanja broja dolazaka i noćenja turista (16,9 odnosno 18,7 odsto), ali i zbog rasta neto plata na godišnjem nivou.
Dodatni uticaji na povećanje trgovine su deflatorna kretanja koja su dala svoj doprinos u povećanju obima trgovine na malo.
U strukturi artikala, porast trgovine od 4.3 odsto zabeležen je u životnim namirnicama na koje otpada 38,4 odsto celog prometa.
S druge strane, pad prometa zabeležen je u kategoriji prodaje motornih vozila, delova i pribora za motorna vozila, motocikla i delova od 3,6 odsto, kao i kod prometa motornim gorivima i mazivima u iznosu od 8,1 odsto, što je posledica nižih cena na godišnjem nivou.
U nastavku godine, predvidjaju analitičari, može se očekivati nastavak pozitivnih godišnjih stopa rasta trgovine na malo čemu će najveći doprinos doći od niske baze, slabih inflatornih pritisaka i rasta raspoloživog dohotka, dok će značajniji oporavak i dalje sprečavati izostanak pozitivnih kretanja s tržišta rada, kao i sklonost daljem razduživanju sektora domaćinstava.