EUR 117,84 USD 106,30 CHF 108,21

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 23.08.19. :: 117.9011 rsd

Tekst objavljen: 04.05.2015 11:42        


Fiskalni savet ocenio je danas da ne postoje uslovi za razmatranje povećanja penzija i plata u javnom sektoru, ne samo u 2015. godini, već ni u naredne dve godine, ukazujući da bi se u slučaju da budu povećane ove godine, fiskalni deficit već tokom 2016. praktično vratio na nivo od pre otpočinjanja fiskalne konsolidacije i da bi bilo nemoguće zaustavljanje rastuće putanje javnog duga i izbegavanje krize. 

Nema uslova za povećanje plata i penzija

U redovnom izveštaju Fiskalnog saveta o kretanjima u martu navedeno je da je umanjenje penzija i plata u javnom sektoru ključna mera fiskalne konsolidacije koja je donela ubedljivo najveće i nesporne uštede u budžetu u 2015. godini.

"Određena poboljšanja u naplati javnih prihoda ne mogu da nadomeste uštede postignute umanjenjem plata i penzija", smatra Fiskalni savet.

U slučaju da penzije i plate budu povećane ove godine, fiskalni deficit već tokom 2016. praktično bi se vratio na nivo od pre otpočinjanja fiskalne konsolidacije i bilo bi nemoguće zaustavljanje rastuće putanje javnog duga i izbegavanje krize, ocenjeno je u izveštaju.

"Nešto povoljniji fiskalni trendovi uočeni u prvom kvartalu morali bi se očuvati i iz drugog razloga kao odgovarajuća rezerva ukoliko sprovođenje neke od preostalih mera fiskalne konsolidacije ne bude u potpunosti uspešno", naveo je Fiskalni savet.

Prema oceni Fiskalnog saveta, već se kasni sa reformama čije je sprovođenje ključno za trajno ozdravljenje javnih finansija i smanjivanje deficita i nakon 2015. godine, kada se iscrpe efekti umanjenja penzija i plata.
Fiskalni savet je naveo da tu spadaju reforme velikih javnih preduzeća - EPS-a, Srbijagasa, Železnice Srbije, zatim rešavanje sudbine preduzeća u restrukturiranju do kraja godine, planovi za racionalizaciju broja zaposlenih u javnom sektoru do kraja 2017. godine i reforma Poreske uprave.

Fiskalna kretanja u prva tri meseca 2015. godine mogu se u načelu oceniti kao zadovoljavajuća, smatra Fiskalni savet, navodeći da je deficit države u prvom kvartalu bio veoma nizak, pri čemu je fiskalni deficit u martu umanjen za oko 15 milijardi dinara, u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Glavni razlog za ovo poboljšanje je smanjenje rashoda za penzije i zarade u javnom sektoru, saopštio je Fiskalni savet.

Međutim, javni dug je u martu povećan za 450 miliona evra i na kraju meseca iznosio je 24,6 milijardi evra, što je gotovo 75 odsto BDP-a, dok je ostvareni fiskalni deficit u martu od 25,7 milijardi dinara veći za 10 milijardi dinara nego u februaru, ali je ovakav rezultat bio očekivan, navedeno je u izveštaju Fiskalnog saveta.

Do povećanja javnog duga došlo je usled kombinacije uticaja dva činioca: povećanog zaduživanja države na domaćem finansijskom tržištu emisijom državnih zapisa i obveznica, zbog čega je javni dug porastao za oko 180 miliona evra i kursnih razlika, odnosno jačanja dolara, valute u kojoj je ugovoren najveći deo spoljnog javnog duga, što je dovelo do povećanja spoljnog dela javnog duga za 270 miliona evra (iako u martu nije bilo novog deviznog zaduživanja).

U martu su izdaci države za plaćanje kamata najveći u godini, gotovo dvostruko veći od njihovog mesečnog proseka, zbog čega je i deficit u ovom mesecu po pravilu nešto veći.

Fiskalna kretanja u prva tri meseca 2015. mogu se u načelu oceniti kao zadovoljavajuća, jer je deficit države u prvom kvartalu bio veoma nizak i iznosio je 21 milijarda dinara.

"Trebalo bi, međutim, imati u vidu da je nešto bolji fiskalni rezultat dobrim delom posledica delovanja nekih jednokratnih činilaca koji se neće više ponavljati do kraja godine (na primer, već u prva tri meseca uplaćen je u budžet gotovo celokupan planirani godišnji iznos dividendi javnih preduzeća)", navedeno je u izveštaju Fiskalnog saveta.

"Zbog toga nisu u potpunosti utemeljene ocene koje se mogu čuti u javnosti da su pozitivna fiskalna kretanja početkom 2015. godine nadmašila sva očekivanja", smatra Fiskalni savet.

Prema oceni tog vladinog tela, pozitivni trendovi su zapravo to što se fiskalna konsolidacija za sada sprovodi dosledno i što je nešto povećana naplata javnih prihoda - akcize i PDV naplaćeni su u malo većem iznosu nego što je planirano (ukupno za oko pet milijardi dinara) i ima indicija da je do toga došlo usled suzbijanja sive ekonomije.

"Ocena fiskalnih kretanja u prvom kvartalu bi bila još povoljnija da ga nije obeležilo i rekordno nisko izvršenje javnih investicija. Umesto 20 milijardi dinara kapitalnih rashoda, ostvarena je svega polovina od toga, 10,5 milijardi dinara.To je takođe jedan od bitnijih razloga zbog kog je deficit u prvom tromesečju bio veoma nizak i zbog čega je potreban oprez u tumačenju fiskalnih kretanja", ukazao je Savet.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
nema povećanja plata deficit budžeta javni dug srbije BDP manje plate u javnom sektoru male penzije javni sektor

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana