Evropska unija uvodi fiksnu carinu od tri evra na male pakete koja će se primenjivati od 1. jula 2026. godine
Reč je o paketima vrednim manje od 150 evra, a koji čine 93 procenta elektronske trgovine u EU. Ana Brajković, savetnica i stručnjak za maloprodaju iz Hrvatske, navodi da postoji jedan važan detalj.
- Ne radi se jednostavno o 3 evra po paketu, nego o 3 evra po različitoj kategoriji robe u paketu. To znači da ako u jednoj porudžbini imate, na primer, majicu, kabl, ukras za kuću i dečju igračku, dodatni trošak ne mora biti samo 3 evra, nego po 3 evra na svaku posebnu kategoriju robe. Upravo zato ova mera najviše menja logiku "ubaciću još par sitnica u korpu" - kaže ona.
Dodaje da ima još nešto zanimljivo, a to je kako danas kupujemo, zašto tako lako kliknemo "kupi" i koliko su velike platforme promenile ponašanje potrošača.
- Platforme poput Temua, Šeina (Shein) i Aliekspresa (AliExpress) nisu samo klasičneonlajn prodavnice. One koriste ceo niz mehanizama koji kupovinu čine bržom, impulsivnijom i emocionalnijom: kuponi, odbrojavanja, "još malo do besplatne dostave", personalizovane preporuke, stalni osećaj prilike i vrlo niske cene (tu je čak i kazino efekat, pa nemaš osećaj da kupuješ već da nešto osvajaš). I ujedno imaju proizvode niske cene i visokog obrta - navodi Brajkovićeva i dodaje:
- No, nije problem samo u tome što je nešto jeftino. Problem nastaje kada je kupovina dizajnirana tako da nas što manje zaustavi, a što brže podstakne na još jedan klik, pa je ujedno i 'zavisnička', ali je daleko veći problem što proizvodi nisu nužno niti u skladu sa regulativom niti sigurni, a potencijalno su i opasni.
Iznela je i nekoliko podataka koji pokazuju razmere: u 2025. godini u EU je ušlo oko 5,8 milijardi malih e-komerc pošiljaka vrednosti do 150 evra, što je rast od 26% u odnosu na prethodnu godinu.
To je 16 miliona pošiljaka dnevno ili skoro 200 paketa svake sekunde, odnosno 13 paketa po osobi. Prosečna vrednost artikla u tom segmentu je 8,82 evra. Francuski regulator je 2025. testirao više od 600 proizvoda sa međunarodnih e-komerc platformi. Čak 75% nije bilo usklađeno sa pravilima EU, a 46% je bilo i neusklađeno i opasno.
PREPORUKA
Greška koju svi pravimo - Majstor Koja otkriva da li bojler treba gasiti ili ne
vest
Skuplji uređaji, ali na duže staze štede struju - Evo kako da izaberete prave
vest
Kako izabrati pravu stolariju i smanjiti troškove?
savet
Brajkovićeva navodi i da u onlajn kupovini postoji fenomen koji se zove breketing (bracketing): naručimo više veličina, boja ili varijanti, unapred znajući da ćemo deo vratiti. Kod skupljih proizvoda to stvara veliki problem povraćaja robe, a kod ultrajeftinih proizvoda često se dogodi nešto drugo: proizvod se ni ne vraća jer se ne isplati, nego ostane u fioci ili završi u otpadu.
- Zato ova tema nije samo pitanje carine. Važno je regulisati trgovačku praksu, posebno kada aplikacije i algoritmi snažno utiču na ponašanjekupaca. Ali jednako je važno edukovati potrošače da znaju razlikovati jeftinu kupovinu od dobre kupovine - navodi ona, prenosi Biznis.ba
Ostavi komentar