BEOGRAD25. jula (Tanjug) - Srbija ima velike pogodnosti za proizvodnju i plasman organskih proizvoda na velika inostrana tržišta i to je trenutno jedan od sektora sa najvećim i najbržim rastom u našoj zemlji, rečeno je danas Tanjugu u Privrednoj komori Srbije.
Organska proizvodnja pruža mogućnost malim poljoprivrednim gazdinstvima koji obrađuju usitnjene posede od dva do četiri hektara da izvoze na tržiše EU i ostvare značajan profit.
Od voćnih vrsta najveći je izvoz smrznute maline i kupine, kao i svežih organskih jabuka, dok se od prerađevina najviše izvoze koncentrati od jabuka, sušenog voća, pire od višanja, dunja i kupina.
"Imamo često odlične rezultate kod ljudi koji su se odlučili da posle konvencionalnih gradskih zanimanja postanu poljoprivrednici, ali ako se tome pristupi na pravi način, prouče trendovi i literatura, slušaju saveti i drugo, mogu da se postignu dobri rezultati", rekao je šef Centra za organsku proizvodnju u PKS Veljko Jovanović.
On objašnjava su za organsku proizvodnju potrebna nešto veća ulaganja i da se dobijaju nešto manji prinosi, ali ona donosi mnogo veću zaradu, jer se zdravi proizvodi sve više traže u svetu.
Sagovornik Tanjuga kaže da su oni koji se nisu bavili poljoprivredom spremni da uče, dok poljoprivrednici misle da sve znaju i teže se prilagođavaju novitetima.
Iako su mogućnosti ogromne i još nedovoljno iskorišćene sve je više kompanija koji se bave organskom proizvodnjom.
Pre šest godina svega 137 proizvođača je bilo u toj branši, dok je 2015. taj broj dostigao skoro 2.000 uključujući i kooperante.
Jovanović ističe da PKS podržava proizvođače organskih proizvoda da unaprede proizvodnju, tržišnu poziciju i povežu se sa inostranim partnerima i kupcima.
On je rekao da je taj sektor tako koncipiran da većina jesu mali proizvođači, ali da su pojedini izrasli u ozbiljna preduzeća sa izvoznom orijentacijom i kapacitetoma, kao i velikim rastom.
Taj sektor ima veliku perspektivu za razvoj u Srbiji, a uslovljen je i rastom u Evropi, gde je prosek učešća organskog zemljišta u ukupnom poljoprivrednom zemljištu oko šest procenata, dok je u Srbiji svega 0,44 odsto, naveo je Jovanović.
"Neke zemlje poput Austrije su dostigle 20 odsto učešća, a neke zemlje poput Danske planiraju da postanu potpuno organske zemlje bez konvencionalne poljoprivrede. To je dokaz da se o organskoj poljoprivredi razmišlja kao o važnom i ravnopravnom delu, a ne kao o nekim hipi komunama koje na selu stvaraju nešto što je neobično i malo isplativo, već je reč o priozvodu visoke dodatne vrednosti", naglasio je on.
Prema njegovim rečima, proizvodnja i izvoz se uglavnom svode na neprerađene ili osnovne prizvode, ili proizvode sa preradom prvog stepena.
On je naglasio da izvoz stalno raste i da je od 2012. porastao za čak 500 procenata i da je zato važno da razvijemo prerađivačku industriju, pošto su prerađeni proizvodi još traženiji i imaju veću vrednost.
"U nekim zemljama EU se veoma traže i organski deterdženti, košulje, pantalone, cipele i taj princip iz organske poljoprivrede proširio i na druge sektore", kazao je Jovanović.
Zahvaljujući dobrim klimatskim i zemljišnim uslovima, organski proizvodi mogu biti jedan od faktora ekonomskog razvoja i prepoznatljivosti Srbije.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine organska proizvodnja u Srbiji u 2015. odvijala se na ukupnoj površini od 15.298 hektara, uključujući sertifikovane proizvode, kao i one u procesu dobijanja sertifikata za organski proizvod.
U odnosu na 2014. ukupne površine pod organskim proizvodima su povećane za 62 odsto.
To se odrazilo i na rast učešća površina pod organskom proizvodnjom u ukupnom korišćenom poljoprivrednom zemljištu sa 0,28 odsto na 0,44 odsto u 2015.
Prema podacima Uprave carina u 2015, ukupno je izvezeno organskih proizvoda u vrednosti od 19,6 miliona evra i najviše se izvozi u Nemačku, SAD, Holandiju, Belgiju, Austriju i Poljsku.
Procenjuje se da se svega jedan odsto organski proizvedene hrane proda na domacem tržistu.
Vrednost uvezenih organskih proizvoda u 2015. godini je iznosila oko 4,4 miliona evra.
Vlada Srbije donela je Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2016. gde je za organsku proizvodnju predviđeno 92 miliona dinara.
Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja predviđa izrađu Nacionalnog programa za poljoprivredu i Nacionalnog programa za ruralni razvoj od 2015. do 2020. u kome je i Plan za razvoj organske proizvodnje.
Ostavi komentar