EUR 117,61 USD 105,75 CHF 106,84

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 23.10.19. :: 117.6147 rsd

Tekst objavljen: 09.06.2018 16:00        


Deset najvećih maloprodajnih lanaca u Srbiji drži 55 odsto tržišta, dok svi ostali trgovci na malo pojedinačno imaju manje od po jedan odsto tržišnog učešća.

Ovo je prva procena - koliko će Lidl zauzeti u Srbiji?

To su pokazali rezultati istraživanja maloprodaje hrane, pića i duvana. Analizu je izradila Komisija za zaštitu konkurencije u saradnji sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koja je pokazala i da tržište maloprodaje u Srbiji nije zasićeno i da postoji još prostora za nove investicije i otvaranje radnih mesta.

Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Miloje Obradović kaže da je analiza maloprodajnog tržišta važna jer pokazuje životni standard građana, prati inflaciju, broj zaposlenih na tržištu i iz nje se može sagledati ceo sistem prodaje.

"Zamislite situaciju u kojoj u vašem gradu hleb, mleko i druge prehrambene proizvode možete kupiti samo u jednom ili nekoliko lanaca koji odlučuju šta će vam i po kojoj ceni ponuditi. Komisija ima za cilj da spreči baš ovakve situacije i da, obezbeđivanjem ravnopravnih uslova za sve, potencijalnim korisnicima usluga pruže mogućnost izbora, što vodi ka nižim cenama i kvalitetnijim proizvodima", konstatovao je Obradović.

Rezultati istraživanja pokazuju da prema nivou prihoda, najveće učešće imaju Delhaize sa 21 odsto, zatim Merkator/IDEA, Merkator S i Roda sa 16 odsto, a preostalih osam velkih lanaca pojedinačno drže manje od 3,5 odsto.

Najveće prepreke koje prepoznaju već prisutni trgovinski lanci jesu niska kupovna moć stanovništva i manjak prostora za otvaranje novih maloprodajnih objekata, ali je na skupu konstatovano da se, uprkos tome, može očekivati dolazak novih igrača, među kojima je Lidl, za koji se procenjuje da će otvaranjem svih svojih objekata zauzeti između pet i sedam odsto učešća na tržištu.

Predsednik Saveza za hranu i poljoprivredu NALED-a i direktor Atlantic grupe Vladimir Čupić smatra da je za tržište maloprodaje neophodno unaprediti promociju teme konkurencije i njene važnosti za privredu i građane.

"Potrebno je i da unapredimo propise koji regulišu nadležnosti inspekcijskih organa u domenu kontrole bezbednosti i kvaliteta hrane i poštovanja rokova plaćanja gde postoji puno manjkavosti", rekao je Čupić.

Navodi da je na tržištu maloprodaje uočeno da nijedna inspekcija ne prepoznaje na pravi način svoju nadležnost u kontroli bezbednosti i kvaliteta hrane, a sličan problem uočen je i u domenu poštovanja rokova plaćanja, gde inspekcije u praksi ne vrše ili ne prepoznaju svoje indirekcije, zbog čega dobavljači na naplatu čekaju i do dva ili tri puta duže u odnosu na zakonske rokove.

Takođe, ističe i da su nedavni rezultati istraživanja NALED-a u saradnji sa Nemačkom razvojnom agencijom (GIZ) pokazali da u trgovini 17 odsto preduzeća posluje u sivoj zoni, u 7,4 odsto preduzeća u ovom sektoru postoje neformalno zaposleni radnici, a 15,4 odsto PDV obveznika iz sektora trgovine deo plaćanja obavljaju gotovinski i predstavljaju nelojalnu konkurenciju odgovornoj privredi.

Prema Čupićevim rečima, uspostavljanje fer uslova je jedan od osnovnih ciljeva NALED-a za period od 2018-2021. godine.

Predstavnica Sektora za ekonomske analize Komisije Aleksandra Ravić kaže da su rezultati pokazali da na godišnjem noviu u maloprodaji prosečno potroše oko 60.000 dinara, dok prosečna kupovina na nivou Srbije iznosi svega nešto više od 450 dinara, a u Beogradu oko 600 dinara.

Analiza je u direktnom uzorku obuhvatila više od 500 učesnika na tržištu, a sa podacima Agencije za privredne registre, i više od 1.000 maloprodavaca uz anketiranje učesnika koji na tržištu imaju više od 5.500 objekata.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
zapošljavanje maloprodajni objekti u beogradu cene lidl

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana