Uopšteno gledano, troškovi života su viši u velikim gradovima nego u manjim mestima i ruralnim sredinama, naročito kada je reč o kirijama i stanovanju.
Ipak, u pojedinim gradovima utisak je da već sam izlazak iz stana ozbiljno udara po kućnom budžetu.
Redakcija „Time Out“ svake godine anketira desetine hiljada stanovnika širom sveta kako bi sastavila listu najboljih gradova za život. Iako su kvalitet noćnog života, gastronomije i kulturne ponude važni faktori, pristupačnost je podjednako bitna stavka u ocenjivanju jednog grada.
Zbog toga su lokalni stanovnici u više od 100 gradova zamoljeni da procene koliko su pristupačne svakodnevne aktivnosti poput odlaska u restoran, bioskop, na kafu, u galeriju ili muzej, u pozorište ili na stand up, na koncert, na piće u bar, kao i izlazak uveče.
Na osnovu odgovora onih koji su rekli da su ove aktivnosti jeftine, besplatne ili pristupačne, analizirani su podaci kako bi se dobila slika o najskupljim i najpovoljnijim gradovima za život, prema mišljenju ljudi koji u njima zaista žive.
Sa najnižom ukupnom ocenom pristupačnosti, Seul je proglašen najskupljim gradom na listi. Samo 30 odsto ispitanika u glavnom gradu Južne Koreje smatra da je odlazak u restoran pristupačan, dok je tek 21 odsto reklo isto za večernji izlazak.
Kada je u pitanju piće u baru, 27 odsto stanovnika navelo je da je to jeftino. Sa najnižom ukupnom ocenom pristupačnosti, Seul je proglašen najskupljim gradom na listi. Samo 30 odsto ispitanika u glavnom gradu Južne Koreje smatra da je odlazak u restoran pristupačan, dok je tek 21 odsto reklo isto za večernji izlazak.
Na listi skupih gradova našao se i Oslo. Norveška prestonica već ima reputaciju grada u kojem je izlazak u restoran izuzetno skup, a podaci ankete to potvrđuju. Oslo je dobio najnižu ocenu pristupačnosti za obroke u restoranima od svih anketiranih gradova, jer je samo 24 odsto lokalnog stanovništva ocenilo da je takav izlazak finansijski prihvatljiv.
Među skupim gradovima našli su se i London, Sidnej i Los Anđeles, koji su se pojavili i na ovogodišnjem izveštaju Henley and Partners o najskupljim gradovima na svetu. London je proglašen najskupljim gradom za noćni izlazak, pošto je svega 16 odsto ispitanika reklo da je to pristupačno.
S druge strane, britanska prestonica se istakla kao jedan od najpovoljnijih gradova za uživanje u umetnosti, jer čak 83 odsto Londonaca smatra da su umetnost i kultura u njihovom gradu jeftini ili besplatni. Na suprotnom kraju lestvice nalaze se dva grada iz Kolumbije, Medeljin i Bogota, koje su lokalni stanovnici ocenili kao najpovoljnije za život.
PREPORUKA
Lista najskupljih evropskih gradova
istrazivanja
Koji je najskuplji grad na svetu?
vest
Koji su trenutno najskuplji gradovi na svetu?
analiza
U Medeljinu je 89 odsto ispitanika reklo da je odlazak u restoran pristupačan, 83 odsto smatra da je piće u baru povoljno, dok je čak 94 odsto navelo da je kafa jeftina. Iznenađujuće za mnoge, dva velika kineska grada takođe su se našla na listi povoljnijih.
Prema rečima lokalnog stanovništva, odlazak u pozorište u Pekingu i Šangaju ne predstavlja veliki trošak, što je potvrdilo 73 odsto ispitanika u Pekingu i 72 odsto u Šangaju. Jedini američki grad koji se našao među povoljnijima je Nju Orleans, koji je posebno dobro ocenjen kada je reč o koncertima uživo i piću u barovima.
Važno je napomenuti da se Time Outovo istraživanje fokusiralo isključivo na troškove izlazaka i zabave u gradovima, a da nisu uzimani u obzir troškovi stanovanja, kirije i namirnica.
Najskuplji gradovi za život, prema mišljenju lokalnog stanovništva, su Seul, Istanbul, Oslo, Stokholm, Kjoto, Atina, Sidnej, Okland, Minhen, Brizbejn, Los Anđeles, Singapur, London, Vankuver i Majami.
Najpovoljniji gradovi za život, prema istom istraživanju, su Medeljin, Bogota, Peking, Nju Orleans, Napulj, Hanoj, Čijang Mai, Šangaj, Lima, Džakarta, Johanesburg, Bangkok, Abu Dabi, Santijago i Kejptaun.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar