Letovanje u Sloveniji donedavno nisam ozbiljno ni uzimala u obzir, jer šta bi na svojih 47 km obale mogla da mi ponudi što ne mogu da nađem u Hrvatskoj ili Grčkoj? A onda sam videla - Piran
Proleće je tek na startu, tako da ne znam baš kakva je atmosfera u sezoni, ali šetalište je prelepo, uređeno sa skulpturama koje ostavljaju umetnici iz celog sveta; more deluje čisto i plavo, iako betonske plaže baš i nisu moj izbor; u svakom slučaju je još rano za kupanje, tako da je bio ovo od starta prvenstveno spa vikend.
Ipak, čim mi se u daljini ukazao vrh poluostrva sa šarenim kućama i galebovima koji nadleću malu luku, shvatila sam da ovo mesto nudi mnogo više od toga, pa i od uživanja na plaži.
Ovde se život i dalje odvija u nekom starinskom ritmu - zgrade su tako zbijene da s prozora možeš da ćaskaš s komšinicom na drugom; i dalje suše veš na prozorima pored kojih se sunčaju golubovi; musavi klinci igraju fudbal na ulici, a pogledom ih prati žena iza izloga dok na tradicionalan način pravi fuži…
Veza s Venecijom je očigledna (za razliku od unutrašnjosti Slovenije, koja je bila pod uticajem Austrougarske, Piran je više od 500 godina bio deo Mletačke republike) - u spletu uskih uličica koje na svakom ćošku čuvaju neku legendu, ali i na šarmantnim trgovima na kojima vas sa najupečatljivijih građevina posmatraju krilati lavovi.
Tajne Tartinijevog trga
Glavni trg koji je nekad bio luka, danas je posvećen Đuzepeu Tartiniju, kompozitoru rođenom u Piranu krajem 17. veka. Znate one priče o umetničkim genijima koji su sklopili pakt s đavolom... Tartini je jedan od njih.
Navodno mu se đavo javio u snu i odsvirao najlepšu melodiju na svetu - Tartini je pokušao da je ponovi kad se probudio i nije uspeo, ali je napravio "Đavolji triler", svoju i danas najpoznatiju kompoziciju.
O tome verovatno više možete da čujete u njegovoj rodnoj kući, koja je danas pretvorena u muzej i nalazi se tačno do njegovog spomenika, pored je poslastičarnica u kojoj možete da kupite čokoladne violine, a preko puta, naravno, hotel koji nosi njegovo ime. Ipak, jedna građevina mi je više privukla pažnju - zovu je Venecijana.
Njena istorija vraća u 15. vek, kad su trgovci iz Venecije donosili začine u Piran, a kupovali, so, vino, maslinovo ulje... Jedan od njih se zaljubio u devojku iz Pirana. Problem je bio što je on već bio oženjen, imao je porodicu u Veneciji, ali svojoj voljenoj izgradio je ovu palatu koja je gledala na luku kako bi mogla da ga vidi kad dolazi.
Brzo se proširila priča, tračevi su zapalili ovaj mali grad, ali njegove reči ostale su zabeležene čak i na fasadi: „Lassa pur dir“ - što znači: „(Pusti ih) neka pričaju“.
PREPORUKA
Turističkim agencijama preti nestajanje - Šta se dešava?
vest
Influenseri zamenili Dubai novom destinacijom - Postaje sve popularnija
vest
Srbi masovno biraju jednu evropsku zemlju za odmor - Uvode se i novi direktni letovi
vest
Anđeo nad gradom
Laganom šetnjom s Tartinijevog trga za samo 15-ak minuta stižete do crkvice na vrhu brda, s kojeg puca pogled na ceo stari grad, more i hrvatsku Istru. S druge strane možete da vidite i deo Italije, ako se dobro zagledate, prepoznaćete Miramare dvorac u Trstu... U svakom slučaju, kad stanete pred Crkvu svetog Đorđa, u vidokrugu istovremeno imate tri države protegnute u Jadranu. I baš je dobar osećaj
Iako u Piranu, kažu, ima mnogo crkava, ova dominira pejzažom, a posvećena je zaštitniku grada - prema predanju iz 14. veka, spasio je lokalne ribare od razorne oluje. Zanimljivo je da se na vrhu zvonika nalazi statua arhangela Mihaila visoka 4 metra, koja se okreće s vetrom i lokalci joj i danas veruju više nego meteo aplikacijama – ako gleda ka Italiji (duva bura), vreme će biti lepo; ako gleda ka moru pokazujući na Piran (duva jugo), sprema se oluja.
Inače, zvonik iz 17. veka predstavlja kopiju čuvenog zvonika Svetog Marka u Veneciji, ali je zapravo i stariji - budući da je originalni venecijanski zvonik pao 1901. godine. A ulice Pirana vode i dalje u prošlost...
Tragovi prošlosti
Jednom kamenom smo se spustili kroz lavirint starih kuća do Prvomajskog trga, koji je još od srednjeg veka bio centralno mesto okupljanja. Jasno je i zašto - tu je izgrađen veliki kameni rezervoar u kojem se skupljala voda, prirodno filtrirala kroz kamen i pesak i to je bio glavni izvor vode za stanovnike.
Uokviren skulpturama "Pravde" i "Zakona" i dalje stoji, mada su do bunara postavljene bašte kafića, ali prolaznici zastaju pored stare česme - koja i dalje radi. Iza ćoška je i kamena presa gde su u davna vremena cedili maslinovo ulje (teško ćete pretpostaviti šta je u pitanju, deluje kao skulptura), a onda nam je pažnju u nekom malom pasažu privukla kuća s tri prozora potpuno različitih stilova...
I taman se upustite u lunjanje gradom zaobilazeći glavne tačke i vratiš do pločice na kojoj piše "Trg bratstva". Da, i taj deo istorije se čuva, ovde još postoje i Engelsova ulica, i Lenjinova...
Sve to čini da Piran izgleda poput živog muzeja pod otvorenim nebom. Pritom, ništa nije pod reflektorima kao turistička atrakcija, što daje i taj neki avanturistički doživljaj otkrivanja tajni ovog šarmantnog grada. A automobili su zabranjeni u starom delu, što je takođe veliki plus.
Ali, dok je raj za turiste, čak i srpske - kažu najviše ih je baš oko 1. maja - Piran je, uz Ljubljanu, postao jedan od najskupljih gradova u Sloveniji za život i lokalci se uglavnom povlače u okolne krajeve. Cene renoviranih stanova u istorijskom jezgru kreću se oko 4.000 do 5.000 evra po kvadratu.Za još utisaka sa slovenačkog primorja, ali i drugih krajeva sveta - zapratite Putničarenje.
Ostavi komentar