Privreda je prošle godine bila profitabilna. Finansijski izveštaji su pokazali dobit 2,3 puta veću nego godinu ranije - 437,2 milijarde dinara.
U istom periodu prosečna plata u Srbiji, pa time i onih koji su tom profitu doprineli, porasla je za 1.800 dinara, sa 46.097 na 47.893, odnosno 4,4 odsto. Iako bi, kad bi se nekim čudom ovaj dobitak delio na sve zaposlene u Srbiji, po radniku bilo i više od 220.000 dinara, na značajniji rast zarada - moraće još da sačekaju. Jučerašnji podatak o februarskom proseku govori da se plata - nije mrdnula.
Istovremeno u Srbiji pada i stopa nezaposlenosti. Samo firme iz obrađenih finansijskih izveštaja su lane primile 34.456 novih radnika. Tako polako i tržište rada poslodavcima izbija iz rukava argument da dokle mogu da biraju, ne moraju više da plaćaju.
- Podatak o profitu je zbiran. Mi ne znamo odmah da li je on koncentrisan na uži krug kompanija - kaže ekonomista Ivan Nikolić. - Ne mora da znači da je dobit ravnomerno raspoređena. Svakako da se smanjuje nezaposlenost i to su povoljni trendovi. Oni će vrlo brzo dovesti do veće zarade. Poslodavci će, hteli - ne hteli, morati da koriguju plate. Istina je da je manja nezaposlenost delimično posledica i nepovoljnih trendova, kao što su nizak natalitet i veliki odliv građana u inostranstvo. Svakako će plate brzo morati da budu veće.
Sindikati će na rastu insistirati. I "Nezavisnot" i Savez samostalnih sindikata pozivaju na proteste za Međunarodni dan rada pod sloganom "Da plate ustanu, a mladi ostanu".
- Tu je podatak o profitu, ali ne treba zaboraviti i da se oko pola milijarde evra svake godine odlije iz zemlje jer su to uglavnom strani investitori - ističe Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata. - Neophodno je da se poslodavci dela tog profita ne odreknu, već da preliju kako bi zaposleni dostigli ono što se zove dostojanstvena zarada i kako bi ona bila motivišući faktor. Ona to sada uopšte nije. Teret tranzicije, koja u Srbiji traje već 30 godina, sa pleća radnika treba da se preseli na nešto šira leđa poslodavaca. Tražićemo da se minimalna zarada poveća na iznos minimalne potrošačke korpe, ali i da se ostalima zarade povećaju od 15 do 20 odsto. Minimalna korpa je 11.000 veća od minimalne zarade, a prosečna 20.000 od prosečne plate. Na ovome ne može da se gradi perspektiva. Ova zemlja će ostati geografski pojam, bez stanovnika i bez zaposlenih.
VEĆI BDP?
Podatak o značajnom profitu srpske privrede ekonomisti Ivanu Nikoliću znači da bi moglo da se ispostavi da je bruto domaći proizvod lane rastao više od prve procene.
- Prvo što mi pada na pamet jeste da je BDP potcenjen - kaže Nikolić. - Statistika u prvi mah može da barata samo sa fizičkim obimom proizvodnje, koji znamo posle mesec dana. A finansijske podatke imamo naknadno, tako da je moguće da će doći de revizije BDP. To će se videti iz dublje analize.
Ostavi komentar