Varioci, drvoseče, zidari, rudari, pa i akviziteri i menadžeri prodaje zanimanja su u kojima ima posla, ali nema zainteresovanih građana koji bi se time bavili. Iako u Srbiji oko million ljudi nema posao, ovakva angažovanja na kojima može da se zaradi od 300 do hiljadu evra mesečno mnogi glatko odbijaju.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, najviše ‘probirača’ ima kada je reč o poslovima koji su u vezi sa terenskom komercijalom, zatim teži fizički poslovi iz oblasti građevinarstva, poljoprivrede i rudarstva.
| Više od polovine mladih u Srbiji nema posao. Prosek čekanja na zaposlenje je i do dve godine. Većina njih, prema podacima Unije poslodavaca, želi posao u javnom sektoru, dok istovremeno poslodavci navode da su im mladi bez iskustva – trošak. Glavni problem za to što poslodavci ne zapošljavaju mlade u većem obimu jeste neusklađenost obrazovnog sistema sa potrebama tržišta. - Od presudnog je značaja informisanje mladih o odnosu ponude i potražnje na tržištu, o deficitarnim i suficitarnim zanimanjima, kao i o zanimanjima budućnosti – kaže Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije. |
U Srbiji je teško naći i drvoseče koje u letnjoj sezoni mesečno mogu da zarade oko hiljadu evra, zidare sa dnevnicom od 40 evra, pastire čija se zarada kreće između 200 i 700 evra i zavarivače sa prosečnom platom od 500 evra.
Čedomir Jevtić, vlasnik valjevske firme Mičelini, kaže da drvoseča u letnjoj sezoni uz obezbeđen smeštaj i hranu može da zaradi više i od inženjera šumarstva, dok u jesen zarada opada i iznosi oko 500 evra uz obezbeđen smeštaj i hranu. Kako je objasnio, osnovni problem je to što država ne školuje drvoseče, stručno nazvane šumski sekači.
Studenti, kako kažu iz omladinske zadruge Bulevar, nisu mnogo probirljivi i odbijaju samo loše plaćene poslove.
- Pristaju i na kopanje kanala, rad noću i sve što je plaćeno bar 1.600 dinara dnevno. Jedino što student ne žele da rade jesu poslovi gde se, recimo dežura, ne radi ništa, a mesečna zarada je manja od 20 hiljada dinara - navode oni.
Ostavi komentar