Nakon što je pre oko mesec dana objavljena vest da je nemački maloprodajni gigant Depo ponovo u finansijskim problemima, rukovodstvo kompanije je sada objavilo neke gorke i konkretne poslovne vesti.
Poznati lanac prodavnica kućnog dekora i nameštaja prisilno zatvara 66 svojih filijala širom Nemačke. Koliko će tačno od preostalih 1.500 zaposlenih trajno izgubiti posao kao rezultat ovog poteza još nije zvanično definisano, ali dramatična smanjenja zaposlenosti potvrđuju da se nemački maloprodajni sektor i dalje bori sa ozbiljnom krizom.
Drugi stečaj u kratkom periodu i masovna rasprodaja
U maju 2026. godine, trgovački lanac sa sedištem u Grososthajmu, Bavarska, podneo je zahtev za bankrot Opštinskom sudu u Ašafenburgu – i to po drugi put.
Prvi postupak masovnog bankrota pokrenut je 2024. godine, a rezultirao je zatvaranjem čak 250 prodavnica i otpuštanjem 2.000 radnika, nakon čega je opstalo 155 filijala.
Na izlozima preostalih prodajnih mesta koja su sada zatvorena, već su zalepljeni plakati koji reklamiraju kompletnu rasprodaju zaliha, a u njihovoj onlajn prodavnici je ubačen ogroman popust od 40 odsto na skoro ceo asortiman, prenosi Feniks magazin.
Neuspeh ambicioznog projekta "Depo 2.0"
Tokom prvog stečajnog postupka, generalni direktor Kristijan Gris (unuk osnivača kompanije) optimistično je u medijskim intervjuima najavio veliki preokret i novi početak pod sloganom "Depo 2.0". Plan je uključivao drastično niže cene, bržu zamenu trendovskih artikala na policama i modernizaciju celokupnog koncepta prodaje.
Međutim, najnoviji razvoj događaja pokazao je da transformacija nije uspela da spase kompaniju od nagomilanih dugova.
PREPORUKA
Bankrotirala poznata pivara
vest
Poznati lanac prodavnica kažnjen sa 300.000 € - Šta su uradili?
vest
Kontroverzni AI stručnjak počinje da radi u OpenAI
vest
Uticaj kineskih platformi i carinskih nameta
Kao glavne uzroke ponovnog finansijskog kolapsa i nesolventnosti, rukovodstvo Depoa izdvojilo je drastično povećanje uvoznih carina i izuzetno agresivnu konkurenciju azijskih internet platformi (kao što su Temu i Šein) koje evropskom tržištu nude slične dekorativne predmete po znatno nižim i damping cenama.
Pored toga, došlo je do dugoročne promene navika samih potrošača i opšteg pada potražnje za proizvodima koji ne spadaju u osnovne životne potrebe.
Ostavi komentar