EUR 118,24 USD 95,48 CHF 102,51

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 21.02.18. :: 118.1760 rsd

Tekst objavljen: 23.01.2016 16:00        


Evropsko tržište Internet stvari (IoT) u narednih deset godina vredeće 80 milijardi evra, a njegova potencijalna vrednost za ekonomiju mogla bi dostići 940 milijardi evra ili sedam odsto BDP Evropske unije, pokazuje treće godišnje izdanje studije vodeće globalne konsultantske kompanije A.T. Kerni o visoko-tehnološkoj industriji u Evropi. 

Razvoj Internet stvari velika šansa za Evropu

Analiza tržišta Internet stvari ( internet tehnike i tehnologije) ukazuje da usluge sa područja Interneta stvari u EU do 2025. godine mogu doprineti povećanju produktivnosti u vrednosti od 430 milijardi evra, povećanju kupovne moći potrošača u vrednosti od 300 milijardi evra i uštedi vremena u vrednosti od 210 milijardi evra.

"U Evropi su industrije poput transporta, nekretnina, zdravstva od vitalne važnosti za Internet stvari, ali i obratno", kaže Marko Derča, potpredsednik u A.T. Kerniju i dodaje da će sa rastom Internet stvari one postati još inovativnije i troškovno konkurentne.

S obzirom na globalno čvrste pozicije ovih industrija, one mogu da posluže kao temelj razvoja ekosistema Interneta stvari u Evropi i da igraju važnu ulogu u jačanju ekonomije u Srbiji, kaže se u saopštenju.
Internet stvari predstavlja tržište vredno 80 milijardi evra godišnje u šest kategorija prema pružaocima rešenja.

Podsetivši da je Evropa u prvom talasu Interneta prepustila tržište američkim i kineskim kompanijama, Dreča upozorava da ako se taj scenario ponovi, on ne samo da će negativno uticati na zaposlenost, već će imati i negativan uticaj na trgovinski bilans u Evropi, i lišiti Evropu sredstava za istraživanje i za razvoj budućih inovacija.

"Postojanje Internet divova koji bi operisali iz Evrope stvorilo bi idealnu priliku za konsolidaciju startap hub-ova, usled konstantne potražnje po finansiranju novih startap projekata", rekao je on.

Evropa, kako se navodi, prednjači u produktivnosti i inovativnosti u velikom broju industrija, sa regulatornim radnim okvirom koji može biti prilagođen na način, da podrži Internet stvari i digitalno pismene građane.

Uprkos trenutnoj prednosti Evrope, njena pozicija u industriji Interneta stvari je prilično izazovna. Kompanije koje proizvode komponente, predmete, softver i pružaju rešenja trebalo bi da budu stalno posvećene unapređenju, a Evropa bi trebalo da stavi veći fokus na standardizaciju.

U saopštenju se takođe kaže da političari moraju da stvore uslove za procvat Internet stvari u Evropi s obzirom na potencijal koji ima da podrži evropsku visoko tehnološku industriju i da značajno poveća konkurentnost.

U narednoj deceniji, broj povezanih uređaja će se drastično povećati jer inovacije konvergiraju, a dolazi do prodora na polju poboljšanja performansi, energetske efikasnosti i smanjenju veličine senzora i aktuatora, ocenjuje Karni.

Cene mikro električnih i mehaničkih sistema padaju, a skladištenje podataka postaje kompaktnije i jeftinije. Uvodi se protok IPv6, nova verzija Internet Protokola, koja omogućava do 340 biliona potencijalnih internet adresa. Povećava se izbor rešenja za povezivanje, koja omogućavaju korišćenje zahtevnijih aplikacija kojima je potrebna veća brzina (5G) i nizak protok kao i aplikacija koje imaju nisku potrošnju energije (LPWA).

U kombinaciji sa arhitekturom cloud-a i algoritmima velikih podataka (eng. Big data), Internet Stvari predstavlja do sada neviđen izvor za stvaranje vrednosti, zaključuje se u saopštenju.

Ostavi komentar



Povezane teme:
internet tehnologija ekonomija