Rešenje za kredite građana u švajcarskim francima mora biti dobro odmereno i bez ishitrenih poteza, jer svako nametnuto rešenje, koje bi značilo nasilno prelivanje celokupnih troškova pojedinačnih odluka na državu ili banke, istovremeno bi značilo i stvaranje pravne nesigurnosti i narušavanje finansijske stabilnosti, izjavila je danas Tanjugu guverner NBS Jorgovanka Tabaković.
U insistiranjima da Narodna banka po svaku cenu ponudi rešenje koje će olakšati položaj dužnika u švajcarskim francima, često se u javnosti plasira teza da NBS brani interese banaka a ne građana, primetila je Tabaković.
"Zbog toga moram da podsetim na to koga NBS štiti kada radi svoj posao, a to je očuvanje stabilnosti bankarskog sektora i finansijskog sistema u celini. Štiti najpre građane, koji su svoja sredstva poverili tim bankama, kao i privredu koja drži depozite u tim istim bankama", predočila je guverner NBS.
U bankama, kako je kazala, nisu samo krediti u švajcarskim francima, već i štednja građana koja iznosi 8,4 milijarde evra, koja se tamo nalazi upravo zbog poverenja građana u banke i u to da NBS kao regulator, svojim nadzorom i merama koje donosi, obezbeđuje stabilnost bankarskog sektora.
"Štednja i depoziti privrede predstavljaju ubedljivo najveći iznos sredstava za plasmane banaka, veći i od kredita koje su banke uzele u inostranstvu", navela je Tabaković i ukazala da NBS ne "štiti interese banaka kao nekih imaginarnih finansijskih institucija, već je po zakonu obavezna da štiti pre svega sigurnost depozita položenih u te banke, što ona i čini".
Očuvanjem stabilnosti bankarskog sektora, NBS štiti i državu od potencijalnih obaveza, i posledično, na taj način, i sve građane kao poreske obveznike, objasnila je guverner srpske centralne banke.
"Kada kažem da rešenje za kredite građana u švajcarskim francima mora biti dobro odmereno i bez ishitrenih poteza, imam u vidu još jednu važnu stvar: svako nametnuto rešenje koje bi značilo nasilno prelivanje celokupnih troškova pojedinačnih odluka na državu ili banke, istovremeno bi značilo i stvaranje pravne nesigurnosti i po tom osnovu narušavanje finansijske stabilnosti".
U tom slučaju, kako je upozorila Tabaković, mogli bismo da računamo na negativno raspoloženje stranih investitora prema ulaganjima u Srbiju u prilikama kada su nam upravo investicije neophodne za ekonomski rast, razvoj i dalje sprovođenje reformi.
Gospođo draga, lepo zboriš, ali te je ružno slušati. Sada si apsolutno u pravu, ali DRŽAVA SRBIJA je kriva što svoje građane nije IZRIČITO upozorila ( kao Austrija kao domaćin Hypo-banke) da mafijaške banke spremaju pljačku sa švajcarskim frankom. Ovo je Balkan i tu se može raditi sve: i ratovati,i pljačkati i ........ a ZAŠTO????????????
Neka se klijenti snalaze sami sa stambenim kreditima u svajcarskim francima u ime stranih investitora koji jedva cekaju da udju i investiraju u Srbiju jer guvernerka pokazuje svoju doslednost da nju interesuje samo finansijska stabilnost.
Finansijska stabilnost preko 20000 zaduzenih u svajcarskim francima je kolateralna steta.
Pa i vase bi izjave gospodjo trebalo da budu odmerene. O kakvom vi prelivanju troskova na drzavu pricate, kada to niko od duznika u CHF ne trazi. Banke su druga prica. Sto se nasih kredita tice, zasticene su kao beli medvei, apsolutno nikakvog rizika nemaju, ako ne uzmu od nas, a vise nece moci, jer cemo mi zavrsiti na ulici, uzece preko NKOSK od drzave. Pod floskulom "ocuvanja stabilnosti bankarskog sektora" vi u stvari njima dozvoljavate legalno zelenasenje. Racunica je prosta. Ukoliko uzmemo da je prosecna rata kredita samo 350 evra, to pomozimo sa 22.000 klijenta pa jos puta recimo 8,5 godina ili 102 rate, dodjemo do cifre od blizu 800.000.000 evra, a ukupan plasman banaka stanovnistvu u CHF je milijarda evra. Dakle, gospodjo guvernerko, mi smo do sada glavnicu skoro vec vratili, a oni tvrde da smo im duzni isto kao na pocetku ili cak i mozda nesto vise od toga. Kako se to zove? Pljacka pod okriljem drzave!!!
Guvernerka namerno prećutkuje u saopštenjima javnosti činjenicu da je država garant otplate ovih kredita njihovim osiguranjem kod NKOSK-a. Prećutkuje gradjanima činjenicu da, ukolko korisnici kredita ne budu mogli da ih otplaćuju, otplatiće ih država, odnosno svi gradjani iz budžeta! prećutkuje i činjenicu da su državi osiguranje platili sami korisnici, a ne banke koje su korisnike, ukoliko ne plate ovo osiguranje, ucenjivali većim kamatama.Ovim osigurnajem, naravno klijenti nisu zaštitili sebe, nego banke. Prećutkuje činjenicu da je na ovaj način država inkasirala više miliona EUR-a. Prećutkuje i činjenicu da su banke na ovim kreditima po osnovu kursnih razlika ostvarile špekulativno ogroman profit, znatno veći nego onaj koji je transparentan i sadržan u u ugovorenoj kamati. Obmanjuje javnost da su gradjani upozoreni da su ovi krediti visoko rizični: a) NBS,, ni bilo koja druga nadležna državna institucija nikada nije izdala zvanično upozorenje, već je reč o sporadičnim odgovorima na pitanja novinara i to različitim i kontadiktornim, od strane različitih državnih nameštenika i ekonomskih stručnjaka b) uključivši se kao garant otplate prema bankama, ona je jasno poslala poruku gradjanima da su ovi krediti sigurni c) država je obezbedila zakonski okvir za plasiranje kredita u CHF, pa, kada je videla da je "zabrljala", ili omogućila bankama dovoljno pljačke, onda ih je ukinula...kako ih je ukinula, tako je mogla i da ih ne dozvoli. Drugim rečima, ona štiti poverenje gradjana u banke i bankarski sitem tako što prećutkuje gradjanima činjenicu da će ih banke pljačkati na razne načine, koje im država omogućuje. Alal vera! Mora da ćei strani investitori hrliti u ovakvu "sigurnu" državu!
Poštovana guvernerko,
2009.-te godine mi je preko optinskog konkursa odobren pronatalitetni kredit. Cilj takve vrste kredita je da se kod mladih bračnih parova stimuliše natalitet i da se fakultetski obrazovani kadrovi zadrže u Srbiji.
Naglašavam da smo i ja i supruga završili državne fakultete i fala Bogu imamo radna mesta u privatnoj firmi.
U vreme odobrenja nam kredita od strane Opštine imali smo jedno dete, danas imamo troje dece.
U vreme odobrenja kredita u Opštini je na vlasti bio DS u koaliciji sa SVM, danas je SNS u koaliciji sa SVM.
Odobren nam je kredit tada u iznosu od 64.000 Eura, stim da je sa bankom dogovoren paritet na bazi Švajcarskog franka. Kada smo otišli u EFG banku oni su već imali urađen Plan otplate kredita (valjda u dogovoru sa Opštinom).
Prve rate su nam u dinarskoj protuvrednosti bile 28.000 dinara.
Danas posle 5,5 godina uredno plaćene svake rate dug nam je u švajcarskim francima 72.400, odnosno verovatno 72.400 Eur-a.
Mesečna dinarska rata će biti 52.000 dinara. Plata u dinarima u odnosu na 2009-tu godinu povećana nam je za 5%.
Ozbiljno razmišljamo:
- Da sa troje dece napustimo Srbiju, Banci ostavimo sve rate koje smo do sada plaćali kao i kuću koja je pod hipotekom od strane Banke.
Molimo Vas:
Ako se na to odlučimo, da izdejstvujete da nam Banka vrati ličnu menicu, koju smo morali dati da bi dobili kredit, pošto znamo da Vam je poznato da Banka na osnovu lične menice ima pravo da nam ceo život, pa čak i našoj deci stavi zabranu na platu, sve dok ne naplati tih 72.400 švajcarski franaka.
Sa poštovanjem,
Dok vi oklevate, mi gladujemo. Te švajcarce nismo ni videli, isplatili su nam kredit u dinarima po kupovnom kursu, a kako je prodavac stana hteo evre, evre su nam prodali po prodajnom kursu i odmah zaradili 400 evra. Ko garantuje da je banka pozajmila te švajcarce na međubankarskom tržištu? Nije sigurno. Dizali su kamate, a pare nisu vratili, navodno morali smo da podneseo zahtev, Kad im je naloženo da vrate, morali su da vrate i bez zahteva. Na kursnim razlikama sve vreme zarađuju, njima odgovara skok švajcarca. Kad smo uzimali kredit, u leto 2007 odine, niko nas nije upozorio da je to nesigurnije nego u evrima, a bilo je namerno primamljivije i povoljnije, pa su nas u banci ubeđivali i samo što nas nisu molili da uzmemo švajcarac.
Dok Vi gospođo guvernerko oklevate, i svi uNBS, mi gladujemo, ostali smo bez posla.a rate nam naplaćuju po novom kursu. Neću svoju priču, baš vas briga za građane. Važnije su banke koje su u velikim dobicima, ima na sajtu, a po platma treće u Srbiji. one neće da izgube ako naprave ustupke, jer su zaradile i više nego dovoljno. nakon 7,5 godina i 90 uredno plaćenih rata, kredit koji je iznosio polovinu cene stana koji smo kupili, sada je veći od vrednosti celog stana. Kuda to ide?
Ako će i da gube, neka smanje plate kao što su smanjene u javnom sektoru, opet će im biti visoke i daleko više nego onim srećnicima koji imaju posao.
Dok se vi luksuzirate s visokim pltama i privilegijama uz platu mi grcamo, jer smo želeli da imamo svoj stan, da ne budemo podstanari.Sad nemamo ni pare, ni stan.
I mene je birala skupština, kao i Vas gospođo Tabaković, ali ja svoju zakletvu poštujemVi radite u interesu banaka, samo odugovlčenje rešenja problema je dovoljno. Zašto ne pozovete predstavnike dužnika na te sstanke, evo ja ću dobrovoljno doći, a mi imamo i svoja udruženja.
Znate li da postoji Zakon o obligacionim odnosima, kao krovni zakon za sve ugovorne odnose, da li ste čuli za načelo savesnosti i poštenja?
Znate li da 22000 porodiv+ca koje su uzele taj kredit, i još mnogo onih koje su uzele u evrima i nisu u boljem položajunemaju ni za hleb, ni za struju, ni ostale troškove. Net, evo, zloupotrebljavam na radnom mestu, jer u dežurnoj službi nema posla trenutno. Radim kao magarac, redovan posao, čistim po kućama, ja koju je birala skupština. Na takvima kao što smam ja je da štitimo zakon, primenjujemo zakone, a konkretno ja svojim odlukama doprinosim punjenju budžeta. Na posao svesno nosim pocepane čarape, ne znam šta je frizer, garderoba izlizana, a mene gledaju okrivljeni i kroz to me n poštuju ili ne poštuju.
Banke treba da konvertuju bar ostatak duga u evro po kursu na dan zaključenja ugovora, da smanje kamate, na minimum, to je jedino pravično rešenje i biće im dosta, jer su do sada dovoljno zaradile.
Ako ne pristanu na to rešenje, neka uzmu stanove, neka ih prodaju, nama je jeftinije da ponovo budemo podstanari, da alalimo do sada dato i učešće i rate i da živimo mirno.
Ej, zemljo Srbijo, sudija ne može da izdržava porodicu od plate, šta drugi da kažu. Muž bez posla, četiri godine, ekstra stručnjak, ali ga niko neće jer je star, kad je ostao bez posla jer nije pristao kod novog vlasnika privrednog društva koje je vodio za račun starog vlasnika da radi nezakonito, pa je dobio otkaz, tada je imao 56 godina. Starija ćerk nezaposlena, mlađa jedan sjjajan student, čeka je isto. Kakve su to reforme u kojima teret nose najsiromašniji, a vi se luksuzirate.