EUR 117,56 USD 108,59 CHF 111,22

Kursna lista


Indikativni kurs Evra na dan 07.04.20. :: 117.5859 rsd

Tekst objavljen: 22.06.2018 13:19        


Jedina je radnja u selu. Nije čak ni otvorena svaki dan. Radi dva puta nedeljno. Na rafovima minimum robe, ali cene su često paprene. U odnosu na grad, sve je skuplje barem 20 odsto. Što je kilometara veće od varoši, to su cene veće. Nema kafe bez 300 dinara za 200 grama, nema zejtina bez 130 dinara, niti flaše piva jeftinije od 60 dinara.

Selo moje skuplje od Beograda

Seoske radnje u vršačkom rejonu su znatno skuplje od onih u gradu, a naročito od supermarketa, u kojima uglavnom i kupuju robu, koju potom preprodaju u svojim dućančićima. Tako meštani sela litar suncokretovog ulja plaćaju 145 dinara, dok u Vršcu on košta između 124 i 134 dinara.

Šećer je 25 dinara skuplji - košta 85, a u gradu je 60, dok se cena brašna kreće od 55 do 60 dinara, a u gradu najskuplje brašno košta 50 dinara. Za 200 grama kafe u Vršcu se izdvaja oko 230 dinara, a u selu čak 300. I pivo je dosta skuplje, pa se u selima naplaćuje oko 70 dinara, dok staklena flaša istog proizvođača u gradu košta 57 dinara.

U KRALJEVU SUPROTNO

U potrazi za jeftinijim naminicama, Kraljevčani se sve češće odlučuju i za snabdevanje u seoskim radnjama, gde se 200 grama "ce kafe" može pazariti i za 159 dinara, u odnosu na standardne "gradske" cene koje se kreću od 179 do 199 dinara. Litar najjeftinijeg ulja u seoskoj radnji u selu Podunavci košta 99 dinara, što je dvadesetak dinara jeftinije nego u gradu, brašno košta od 40-50 dinara, limenka piva (0,5 l), u zavisnosti od proizvođača ili uvoznika, od 59 do 99 dinara.


Cene kućne hemije su približno iste. Sve cene u seoskim prodavnicama u okolini Šapca znatno su više nego u trgovinskim radnjama u gradu. Seoski trgovci to pravdaju malim prometom, ali i time što meštani mahom plaćaju na odloženo.

Ulje u selu košta najmanje 130 dinara, dok se u gradu može naći za 119, brašno je 67, a u gradu 49, dok su najveće oscilacije kod piva koje u selima košta najmanje 60 dinara za bocu od pola litra. Kafa je od 100 do 130 dinara za sto grama, sapun - od 62 do 120 dinara, što je u gradu za oko 20 odsto jeftinije. Jedino preduzeće je "Transkom", koje ima lanac prodavnica, a drži potpuno iste cene i u selima i u gradu.

Najjeftinije ulje u Kragujevcu je 103 dinara, ali žitelji sela Grošnice, na 12 kilometara od centra grada, isti proizvod teško mogu da nađu ispod 121 dinar. Brašno, po kilogramu, u ovim selima košta najmanje 50 dinara, a u selu bar deset dinara više. Sto grama kafe u selima prodaje se od 86 do 125 dinara, dok se ista kafa u gradu prodaje po ceni od 55 do 123 dinara.

Prašak za veš od dva kilograma, u selu Šumarice staje od 260 do 350 dinara, dok mu je cena u gradu bar 10 odsto niža. Sapuna u ovim selima nema ispod 50 dinara, dok je u gradu upola jeftiniji. Leskovčani koji žive na selu mogu da pazare osnovne životne namirnice po cenama koje su iste kao u radnjama u centru grada.

- Koliko sam mogao da vidim, cene su iste ili približno iste kao i u gradu.

Možda se ponekad razlikuju kada su pojedini proizvodi na akciji u Leskovcu, ali i ovde često ima robe po akcijskim cenama. Ako se uzme u obzir i gorivo koje bismo potrošili za nabavku u gradskim prodavnicama, sve bi se ponovo svelo na isto - pričaju meštani sela u okolini Vučja i Grdelice.

Od oko 200 sela na području Pirotskog okruga, prodavnice su ostale samo u njih dvadesetak i to u mestima koja su bliža gradovima: Pirotu, Beloj Palanci, Babušnici i Dimitrovgradu.

Vlasnici nekoliko trgovinskih radnji koje se bore za opstanak kažu da su im cene osnovnih životnih namirnica, u odnosu na cene u gradu, veće za 10 do 20 odsto i oni se uglavnom pravdaju troškovima prevoza i malim prometom po selima.

Cena šećera, na primer, u najjeftinijim prodavnicama u gradu je oko 60 dinara, a u selima između 70 i 80. Identično je i sa pivom, koje je skuplje za nekih 15 odsto. Zejtin se u gradu kupuje za 105 do 110 dinara, dok je u selima nešto preko 140 dinara.

- Nikome se živom ne isplati da otvara prodavnicu za deset ili 15 duša u nekom selu. Zamislite kakav bi promet trebalo da ostvarim i na kakvoj robi da bi mi se isplatilo truckanje kolima ili džipom po tridesetak kilometara u jednom pravcu. Mislim da bi bilo bolje da država malo sagleda ovakvo stanje i da na neki način delimično oslobodi poreza trgovce koji bi eventualno otvorili radnju u ovom ili onom selu i da u njoj cene hleba na primer bude kao u gradu... od 25 do 40 dinara - kazao nam je jedan trgovac koji nije želeo da mu pominjemo ime.

UPIŠI SE ZA HLEB
Kada je reč o hlebu, gorštaci iz pirotskih sela se snabdevaju uglavnom preko spiska. Naime, privatni pekari iz grada obilaze sela u proseku dvaput nedeljno i svako ko je prethodno upisao po nekoliko vekni hleba dobija ih, na primer, utorkom i četvrtkom. Hleb se isporučuje ujutro između osam i devet i ako neko iz ovog ili onog razloga propusti da se upiše za narednu turu, jednostavno će ostati bez hleba.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
seoske prodavnice cene namirnica cene prodavnice

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana