Tekst objavljen: 03.06.2017 17:32        


Cilj je da se i nadničari ubuduće revnosno prijavljuju, a da gazde za njih plaćaju poreze i doprinose. Sezonci na srpskim njivama, najverovatnijeod sledećeg leta, neće raditi samo za dnevnice, pišu “Novosti“.

Sezonci dobijaju radni staž!

Ministarstvo za rad zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede i Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj,radi na Nacrtu zakona o sezonskom radu u poljoprivredi.Cilj je da se i nadničari ubuduće revnosno prijavljuju, a da gazde za njih plaćaju poreze i doprinose. Kolike – još se ne zna.

Procenjuje sa u Srbiji svake sezone na njivama radi od 80.000 do 100.000 ljudi.Podaci statistike su da je lane u Srbiji bilo čak 570.000 neformalno zaposlenih, od kojih su dve trećine angažovani u poljoprivredi. Većina od tog broja, ipak, su sami vlasnici poljoprivrednih gazdinstava i njihove porodice. Ostatak su sezonci koji radom pod vedrim nebom ne zarađuju za penziju i zadravstveno. Državu tišti što ni od njihovog rada ne prihoduje

.–Radna grupa je analizirala primere iz okruženja i uzela u obzir kako su sezonski rad u poljoprivredi rešili u Hrvatskoj i u Mađarskoj – objašnjava Ivan Radak iz NALED-a.

On podseća da se najpre razmišljalo o uvođenju vaučera, što je hrvatski model.

– Poljoprivrednik kupi od države vaučere, a svaki podrazumeva namirene poreze i doprinose za jednog radnika na jedan dan. Ukoliko mu treba deset radnika na pet dana, onda kupi 50 vaučera i lepi ih svakog dana u knjižicu. Sada smo bliži ideji da se iskoristi to što imamo Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i da se oni svakog dana elektronski prijavljuju. Tako je u Mađarskoj.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
sezonci radni staž radni staž za sezonce sezonski radnici

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana