EUR 118,30 USD 101,27 CHF 104,62

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 20.09.18. :: 118.2967 rsd

Tekst objavljen: 18.08.2018 10:00        


Sindikati i poslodavci su našli zajednički jezik na prekjučerašnjoj sednici Socioekonomskog saveta – radnici u javnom sektoru da dobiju veće plate, a poslodavci da plate manje poreze.

Sindikalci traže veće plate, poslodavci manje poreze

I jedni i drugi tvrde da su predstavnici Vlade na sednici podržali njihove predloge, mada tu nije bilo onih koji se najviše pitaju, ljudi iz Ministarstva finansija.

Sindikati su podneli zahtev da se ukine zakon o privremenom umanjenju plata u javnom sektoru iz 2014. godine, kojim su smanjene sve plate veće od 25.000 dinara za 10 odsto. I mada predstavnici Vlade, od premijera do ministra finansija, najavljuju povećanje zarada do kraja godine, rast od 10 odsto, što bi ukidanje zakona faktički značilo, teško će proći. Naime, jedno od pravila na koje svi stručnjaci na čelu sa MMF-om upozoravaju, je da ukupni troškovi države za plate ne smeju da pređu osam odsto BDP-a, odnosno da ne smeju da rastu više od rasta BDP-a. S obzirom da se ove godine očekuje nominalni rast bruto domaćeg proizvoda od šest do sedam odsto, za toliko će biti prostora i za rast plata.

Kako ističe Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, vraćanje plata na staro nije dobar potez, već bi trebalo ići na uspostavljanje novih koeficijenata zarada na osnovu rizika, složenosti i zahtevnosti posla, čime bi se ustanovili odnosi između zarada različitih zanimanja u javnom sektoru.

– Mislim da je bolje da se krene od postojećeg stanja i da se ide prema koeficijentima koji zavise od navedenih parametara kako bi se uspostavili pariteti. U okviru toga, ukupna masa plata bi trebalo da raste nešto manje od nominalnog rasta BDP-a. Sindikati su verovatno motivisani da se ide na ukidanje zakona o smanjenju plata jer im to donosi veće povećanje plata od alternative – objašnjava on.

Međutim, Zoran Stojiljković, predsednik sindikata Nezavisnost tvrdi da se oni već dugo bore da se ukine taj, kako kaže, neustavni zakon.

– Nekada je smanjenje plata imalo opravdanje, da se plate svedu na ispod osam odsto BDP-a, a slično je i sa penzijama koje je trebalo spustiti ispod 11 odsto BDP-a. Sada je to postignuto i više nema razloga za takve mere. Ovo se posebno odnosi na zaposlene u javnim i javnim komunalnim preduzećima, kojih ima oko 130.000. Ta preduzeća pozitivno posluju, uplaćuju u budžet sredstva, a plate zaposlenih ne da ne rastu, već se i smanjuju – napominje Stojiljković dodajući da na sednici nije bilo predstavnika Ministarstva finansija i da strahuje da njihov zahtev neće ući u pravljenje budžeta nakon čega je kasno za bilo kakve promene. „Na žalost, vlast nas ne shvata kao ravnopravnog partnera i sve odluke donose sami“, kaže on.

Zahteve sindikata podržali su poslodavci, a što i ne bi, s obzirom da se radi o zaposlenima u javnom sektoru. S druge strane, sindikati su podržali zahteve poslodavaca da se izmene porezi na dobit, PDV i imovinu.

Poslodavci traže da se vrate poreski kredit za ulaganje u osnovna sredstva koji je ukinut 2013. godine. Do tada je investiranje u osnovna sredstva bila odbitna stavka prilikom obračuna poreza na dobit i najveća poreska olakšica koju je privreda imala. Umesto toga, država je ostavila mogućnost da se firma oslobodi plaćanja poreza na dobit ukoliko uloži više od milijardu dinara u toku godine dana i zapošljava najmanje 100 ljudi.

Arsić ističe da ove uslove mogu da ispune samo velika preduzeća i to uglavnom inostrana. Na ovaj način domaći privrednici, pre svega mali i srednji su diskriminisani, i kako on ocenjuje, to bi trebalo ispraviti. S druge strane, analize pre ukidanja poreskih kredita pokazale su da je efektivna stopa poreza na dobit, dakle ono što firme zaista i plate, iznosila svega oko pet odsto. Od tada je i stopa poreza na dobit povećana sa 10 na 15 odsto.

– Stopa od 15 odsto je i dalje niska u poređenju sa evropskim prosekom, mada viša nego u okruženju. Da podsetim da je Srbija prva smanjila porez na dobit na 10 odsto, u čemu su nas pratili susedi, pa ga onda vratila. Treba videti da li je rešenje vraćanje poreskog kredita ili ukidanje oslobađanja koje velike kompanije dobijaju za investicije. To bi trebalo ujednačiti. Inače, porez na dobit je najštetniji za poslovanje, za investicije i zapošljavanje. Drugi po štetnosti su nameti na rad. Mislim da bi trebalo prelaziti sa poreza na faktore proizvodnje na poreze na potrošnju – napominje Arsić dodajući da bi Srbija trebalo da zadrži poresku konkurentnost s obzirom da loše stojimo sa drugim faktorima poput pravne sigurnosti i razvijenosti infrastrukture.

Kako kažu u Udruženju poslodavaca, mnogi preduzetnici su obnovili svoju opremu još u vreme kad je postojao poreski kredit.

– Država, umesto da stimuliše kupovinu novih mašina, opreme, uređaja, sistema i alata, preduzima suprotne mere i otežava modernizaciju zastarelih proizvodnih i uslužnih kapaciteta privrede. Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, prosečna tehnološka starost mašina, opreme i alata u privredi Srbije iznosi 30,5 godina, što je 12 godina ispod proseka Evropske unije, u kojoj prosečna starost mašina, opreme i alata u privredi iznosi 18,5 godina – navodi se u odgovoru UPS na pitanje Danasa.

Kod PDV-a preduzetnici traže da se promeni novi obrazac za prijavu tog poreza, jer je neverovatno komplikovan i koji, kako kažu u UPS-u, čak ni knjigovođe ne znaju da popune. Njihov predlog je takođe da se uvede red među opštinama kod određivanja poreza na imovinu, kao i da se osnovice za ovaj porez određuju po tržišnim cenama, a ne na osnovu gradskih zona koje opštine određuju.

Kako navode u obrazloženju, od 2013. godine porez na imovinu je povećan u zavisnosti od lokalnih samouprava od 115 do 3.620 odsto u Beogradu, do 350 odsto u Kladovu i Požarevcu.

U UPS upozoravaju da može doći do gubitka između 25 i 30 hiljada radnih mesta u privredi do kraja godine „jer je promet u privredi za 38,5 odsto manji nego 2008. godine, i nema odakle da se uštedi u poslovanju kako bi se platio ovaj namet. Zbog toga će za mnoge poslodavce jedino rešenje biti otpuštanje radnika, u proseku od od jednog do četiri, kako bi iznos koji je išao za njihove bruto plate bio isplaćen za porez“, kao i da će se smanjiti broj novih preduzetnika i privrednih društava, jer 59,4 odsto novoosnovanih firmi započinju svoj biznis u kući ili stanu osnivača firme.

1 komentar

  1. User image
    pera 16.08.2018 11:50

    Ako bi se podržali naši mali privrednici kako bi onda
    "omoguli velikim stranim investitorima" da im srpski robovi rade.
    Daleko smo mi od normalne države.U kojoj to normalnoj državi jedan čovek odlučuje o svemu
    ma kako se on zvao i koliko veliki bio.Neznam po čemu je ovaj naš toiko veliki osim po fizičkoj veličini.
    E ako je to merilo intelektualne snage nekoga onda svaka čast.Tu je pobednik. Naš narod naučio da ga siledžije
    deru pa šta da se radi.
    Ko da troši otišo narod napolje gde će za svoj rad biti plaćen
    i gde mu neki Vučić neće skidati sa plate kako mu padne na pamet.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
radnici sindikati plate poslodavci