EUR 118,14 USD 100,33 CHF 100,61

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 22.05.18. :: 118.1392 rsd

Tekst objavljen: 17.10.2016 14:00        


Državni sekretar Ministarstva za rad Nenad Ivanišević najavljuje da će građani Srbiji od sredine naredne godine morati da rade da bi zaradili socijalnu pomoć. Iznosi podatak da u Srbiji trenutno ima 175.000 radno sposobnih ljudi koji primaju tu pomoć.

Sledeće godine socijalna pomoć će morati da se zaradi

“Mađarska je napravila odličan model po kojem 250.000 ljudi radi da bi dobijalo socijalnu pomoć. Mi planiramo da počnemo da sprovodimo sličan model, po kojem će 175.000 radno sposobnih ljudi koji primaju socijalalu biti zaposleno na raznoraznim poslovima. Primaoci socijalne pomoći po tom modelu mogli bi raditi na poslovima u poljoprivedi, održavanju puteva i higijeni.

Uz rad, oni će ići na kurseve iz raznih zanata da bi u budućnosti mogli lakše da nađu stalan posao”, rekao je Ivanišević.

U nekoliko lokalnih samourpava već se sprovodi odluka da se jednokratna socijalna pomoć ne može dobiti bez društveno korisnog rada. Počelo je u Adi, a onda su se priključili Novi Bečej, Plandište i Pećinci.

Deo evropskog projekta postali su i Ruma i Sremska Mitrovica, a uskoro bi trebalo da budu otvorene još četiri kancelarije u Žitištu, Bojniku, Crnoj Travi i Vlasotincu.

“Mi radimo ono što bi Ministarstvo rada sprovelo kroz zakone. Poslednjih šest godina radimo aktivaciju, iako ona ne postoji na državnom nivou. Korisnici koji se obrate za jednokratnu pomoć, recimo, za plaćanje nekog računa, ne dobijaju novac, već to moraju da odrade”, objašnjava predsednica UG „Duga” u Adi Vesna Civrić.

O nameri države da radno sposobne korisnike socijalne pomoći „natera” da je, kada za to postoji mogućnost, zarade, priča se već duže, ali praksa je pokazala da oni nisu pretereno zainteresovani za bilo kakav posao niti radno aktiviranje.

Nedavno je ministar Aleksandar Vulin izračunao da socijalna pomoć za četvoročlanu porodicu mesečno izađe 22.000 dinara, odnosno koliko zaradi i zaposleni radnik na minimalcu, a takvih je u Srbiji više od 400.000.

“Osim iznosa od 8.000 dinara, koji leže na račun nosioca socijalne pomoći, na polovinu tog iznosa ima pravo drugi odrasli član porodice, dok je za decu obezbeđeno po 2.350 dinara, plus dečji dodatak, koji se, u zavisnosti od kategorije, kreće od 2.650 do 3.450 dinara”, objasnio je Vulin.

“Kada se sve to sabere, dođe se do cifre od 22.000 dinara, koliko je i zarada radnika koji prima minimalac. Država sada planira da primaoce socijalne pomoći radno aktivira”, kaže on.

Da bi se korisnici socijalne pomoći naterali da se radno aktiviraju, potrebno je menjati Zakon o socijalnoj zaštiti i upravo u njega uvesti novinu koja će značiti da se menja način sticanja novčane socijalne pomoći i uvesti radno angažovanje kao kriterijum za njeno dobijanje.

“Moramo ih vratiti u život, to nije ništa strašno i već funkcioniše u svetu. Zdrav i sposoban čovek ne treba da ostane na marginama društva, već mora da radi i da se obrazuje. Bolje je da ga uvedemo u sistem, a ne da živi od danas do sutra i očekuje mesečnu pomoć”, ističe Vulin.

Da je velikom delu korisnika socijalne pomoći draže da čekaju socijalnu pomoć nego da zasuču rukave i nešto rade i zarade, pokazalo se ove godine i u Srbobranu, kada se za sprovođenje javnih radova opredelilo 11 od 20 korisnika novčane pomoći, samo zato što su smatrali da je nadoknada mala.

Devetoro korisnika socijalne pomoći odbilo je da radi za platu od 18.000 dinara i 1.500 dinara za putne troškove pa je tako ispalo da je lakše ne raditi ništa i primati socijalnu pomoć, nego raditi i zaraditi iznos koji je blizak onome koji država daje i kada se ništa ne radi.

Vlada Srbije jeste 2014. godine donela Uredbu po kojoj, da bi neko ostvario pravo na socijalnu pomoć, treba da se obrazuje ili uključi u društveno koristan rad, ali taj akt nije obavezujući i rezultati su od opštine do opštine različiti.

No, opšta ocena lokalnih samouprave je da je malo primalaca socijalne pomoći koji su spremni da rade i prihvate ponuđene privremene i povremene poslove, kao i obuku ili dokvalifikaciju jer su zadovoljni onim što dobiju od države ne radeći ništa.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
zakon o socijalnoj zaštiti socijalna pomoć zapošljavanje posao