Spoljna trgovina:U dolarima pad 12 ovrima rast

BEOGRAD, 30. aprila (Tanjug) - U periodu januar-mart ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije bila je vredna 7,48 milijardi dolara, što predstavlja pad od 11,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a izražena u evrima iznosi 6,64 milijarde evra, što predstavlja porast od 7,1 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). Pad izvoza i uvoza, kao i ukupne spoljnotrgovinske razmene, izražene u dolarima, rez

BEOGRAD, 30. aprila (Tanjug) - U periodu januar-mart ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije bila je vredna 7,48 milijardi dolara, što predstavlja pad od 11,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a izražena u evrima iznosi 6,64 milijarde evra, što predstavlja porast od 7,1 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Pad izvoza i uvoza, kao i ukupne spoljnotrgovinske razmene, izražene u dolarima, rezultat je jačanja ove valute, kako u odnosu na dinar, tako i u odnosu na evro, objasdsnjavaju u RZS. Prema prognozama eksperata za medjuvalutne odnose, američki dolar ima tendenciju da se izjednači sa evropskom valutom u drugoj polovini ove godine, navedeno je u saopštenju.
Srbija je u prvom kvartalu ove godine izvezla robe u vrednosti od 3,12 milijardi dolara, što čini pad od 13,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 4,35 milijardi dolara, što je 10,8 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 2,77 milijardi i to je povećanje od 5,2 odsto u poredjenju sa istim periodom prethodne godine, dok je uvoz robe imao vrednost od 3,86 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 8,5 dsto u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 1,23 milijarde dolara, što čini smanjenje od 3,0 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, isti taj deficit iznosi 1,09 milijardi, što je povećanje od 18,0 odsto u poredjenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 71,7 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 73,9 odsto.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda i principu pretežnosti, najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju čiji je udeo 52,8 odsto, a ukupna svota 1,65 milijardi dolara. Slede roba za široku potrošnju sa 39,1 odsto i 1,22 milijarde dolara i oprema sa 8,1 odsto i vrednošću od 251,8 miliona dolara.
U strukturi uvoza po nameni proizvoda takodje su najviše zastupljeni proizvodi za reprodukciju sa udelom 57,6 odsto, odnosno prometom od 2,51 milijardi dolara. Slede roba za široku potrošnju sa 17,9 odsto i 781,9 miliona dolara i oprema sa 10,3 odsto i 451,0 miliona dolara.
Neklasifikovana roba po nameni učestvuje sa 14,2 odsto uvoza, a za nju je potrošeno 616,4 miliona dolara.
Glavni spoljnotrgovinski partneri u izvozu, pojedinačno, bili su Italija sa 618,1 miliona dolara, Nemačka sa 382,7 miliona dolara, Bosna i Hercegovina 254,0 miliona dolara, Rumunija 213,8 miliona dolara i Ruska Federacija 149,7 miliona dolara.
Glavni spoljnotrgovinski partneri u uvozu, pojedinačno, bili su Nemačka sa 509,1 miliona dolara, Ruska Federacija sa 484,4 miliona dolara, Italija 458,2 miliona dolara, Kina 385,5 miliona dolara i Poljska 207,6 miliona dolara.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,7 odsto ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 344,5 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, odnosno žitarica i proizvodi od njih, kao i razne vrste pića, zatim obuće i raznih drugih gotovih proizvoda.
Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvoždje i čelik, kameni ugalj i briketi, električna energija.
Izvoz Srbije u zemlje CEFTA iznosi 516,7 miliona dolara, a uvoz 172,2 miliona dolara za posmatrani period, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom 300,1 odsto.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama - Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, SAD.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom, zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova i Ruskom Federacijom, zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa.
Deficit beležimo i u trgovini sa Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Nemačkom, Madjarskom, Turskom, Švajcarskom, Belgijom.
Prema odsecima Standardne medjunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju drumska vozila (462,9 miliona dolara), električne mašine i aparati (215,6), žitarice i proizvodi od njih (198,6), povrće i voće (150,3) i obojeni metali (137,8).
Izvoz tih pet odseka čini 37,3 odsto ukupnog izvoza.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su drumska vozila (446,0 miliona dolara), prirodni gas (256,2), nafta i naftni derivati (213,3), električne mašine i aparati (163,7) i medicinski i farmaceutski proizvodi (143,7).
Uvoz tih pet odseka čini 28,1 odsto ukupnog izvoza.
Nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima učešće u ukupnom uvozu 14,3 odsto.
Statistika za mesec mart ove godine pokazuje da izvezena roba imala vrednost 1,17 milijardi dolara, što čini pad od 16,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1,67 milijardi dolara, što je pad od 11,1 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izraženo u evrima, stanje je sasvim drugačije, a pokazuje da je Srbija sa izvozom od 1,08 milijarde evra imala povećanje od 5,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Uvoz je iznosio 1,53 milijarde evra, što čini povećanje od 13,1 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Računato u dolarima, desezonirani indeks mart 2015 / februar 2015. godine pokazuje pad izvoza od 3,1 odsto i pad uvoza od 4,9 odsto.
Računato u evrima, desezonirani indeks mart 2015 / februar 2015. godine pokazuje rast izvoza od 2,2 odsto i pad uvoza od 1,1 odsto.
Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NŠT) za mesec mart, na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz dizel automobila, snage do 1.500 kubika (79 miliona dolara), drugo mesto pripada izvozu kukuruza (43 miliona dolara), na trećem mestu je izvoz dizel automobila izmedju 1.500 i 2.500 kubika u vrednosti od 39 miliona dolara, a iza njih su benzinski automobili od 1.000 do 1.500 kubika sa 32 miliona dolara.
Izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove iznosio je 32 miliona dolara, a novih spoljnih guma za automobile bio je 25 miliona dolara.
Toplo valjanih proizvoda (gvoždje i nelegirani čelik) prodato je inostranstvu za 22 miliona dolara, a smrznutih malina 17 miliona evra, koliko smo uzeli i za delove za rotacione mašine.
Na desetom mestu je izvoz hartije i kartona, premazanih plastikom, od kojih je Srbija prihodovala 16 miliona dolara.
Prvi od deset proizvoda koje smo najviše uvozili su delovi i pribor za motorna vozila i za njih smo dali 125 miliona dolara.
Slede prirodni gas sa troškom od 68 miliona dolara i sirova nafta sa 55 miliona dolara.
Na uvoz lekova za maloprodaju potrošeno je 36 miliona dolara, a na uvoz gasnih ulja dali smo 21 milion dolara.
Uvoz automobila, dizel, preko od 1.500 do 2.500 kubika iznosio je 18 miliona dolara, a na uvoz uredjaja za filtriranje i prečišćavanje gasova dali smo 17 miliona dolara.
Uvoz proizvoda za ishranu koji spadaju u kategoriju "ostalo" koštao je Srbiju 14 miliona dolara, a isto toliko dato je za uvoz kutija i gajbi od plastike.
Deseto mesto na listi najviše uvoženih zauzimaju herbicid sa troškom od 11 miliona dolara, navedeno je u saopštenju.