Broj Srba koji rade u Rusiji i na prostoru bivšeg SSSR-a poslednjih godina je drastično pao. Zvuči paradoksalno, ali ispada da što se više naši političari grle i dižu zdravice u čast prijateljstva, sve je manje srpskih građevinara u bratskoj Rusiji, tako da nas nema ni među prvih deset nacija na rang-listi gastarbajtera u toj najvećoj slovenskoj zemlji, pišu Novosti.
Koferi se pakuju za povratak, pošto Srbi kao vlasnici građevinskih firmi sve ređe dobijaju velike poslove na kojima je nužno angažovati veći broj majstora iz naše zemlje.
Na prostoru bivšeg SSSR-a sada nema više od 10.000 Srba. Još pre nekoliko godina naši iskusniji i obrazovaniji vlasnici građevinskih kompanija upozoravali su da će posle Zimske olimpijade u Sočiju i Svetskog fudbalskog prvenstva u Rusiji, biti smanjene potrebe za građevinskom operativom. Srpski građevinar Ljubo Ćurčić, koji je stekao ugled gradeći vile ruskim bogatašima i političarima, objašnjava da se interesovanje za gradnju velelepnih kuća smanjilo. U Podmoskovlju su nikla naselja vila koje još nisu prodate. Zbog veće ponude od potražnje pale su i cene, a to automatski utiče i na visinu zarada građevinara.
- Mada se godinama priča, i dalje je veliki problem dobijanje dozvole za rad. Osim hrpe papira i čekanja, moraju da se obezbede visoke plate, a u isto vreme su ugovori koji se potpisuju znatno "tanji". Dovođenje dobrog tesara ili stolara iz Srbije košta najmanje dve hiljade evra, jer mu treba obezbediti smeštaj. Keramičari ugovaraju cenu po kvadratu, a drugi majstori završnih radova se dogovaraju po poslu. Zbog svega toga mnogi su prisiljeni da angažuju majstore iz bivših sovjetskih republika - kaže Ljubo Ćurčić, prisećajući se dobrih vremena kada su vrsni majstori radeći na elitnim vilama mogli mesečno da zarade i po tri hiljade evra.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Nesporno, Rusiji je zbog demografskih problema potrebna radna snaga iz inostranstva. Tako je početkom decembra 2018. na teritoriji Ruske Federacije bilo 9,93 miliona stranaca. Najviše ih je iz srednje Azije i Ukrajine - 84 odsto od svih imigranata. Čak 1,1 milion službeno registrovanih gastarbajtera je iz Uzbekistana, što je daleko više od broja Kirgiza ili Turkmena.
Premapodacima Centralne banke Rusije, u prvih devet meseci 2018. građani bivših sovjetskih republika su poslali svojim kućama 9,8 milijardi dolara. Od toga, oko tri milijarde iz Rusije je prebačeno u Uzbekistan.
Na drugom mestu po transferu novca među gastarbajterima su Tadžikistanci sa 1,9 milijardi dolara, slede ih Kirgizi sa 1,7 milijardi dolara, pa građani Kazahstana sa oko pola milijarde dolara. Ukrajinci, dok su bili najzastupljeniji gastarbajteri u Rusiji, pre tri godine su slali kući više od milijardu dolara, a sada - manje od 200 miliona dolara godišnje.
Ostavi komentar