EUR 117,61 USD 105,75 CHF 106,84

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 23.10.19. :: 117.6147 rsd

Tekst objavljen: 04.12.2017 15:54        


Iajava Alekseja Milera, predsednika Upravnog odbora ruskog gasnog giganta „Gasprom”, da bi sa srpskom stranom učestvovali u razvoju novih gasno-transportnih sistema, s obzirom na to da će izgradnja deonice gasovoda između Rusije i Turske stvoriti mogućnost za dodatne količine gasa za zemlje regiona, uključujući i Srbiju, mogla bi našoj zemlji konačno da reši probleme drugog pravca snabdevanja gasom.

Srbija se povezuje na Turski tok uz finansijsku pomoć

I to tako, kako nezvanično saznaje „Politika” iz izvora upućenih u gasne prilike, što bi ruska strana finansijski pomogla povezivanje Srbije na drugu liniju gasovoda „Turski tok” koja bi išla preko Bugarske i naše zemlje do Mađarske.

Optimizam da bi kroz Srbiju za dve godine moglo da poteče između osam i 10 milijardi kubika gasa, preko Bugarske sa kojom Beograd ima dogovorenu interkonekciju, uneo je i predsednik Aleksandar Vučić koji je nedavno određene količine gasa iz ovog pravca ponudio BiH i Hrvatskoj pa Prištini, ako ga, kako je rekao, želi.

On je još dodao da svaki gasovod koji prolazi kroz Srbiju nama odgovara, ali da je ovo najbolja varijanta i velika razvojna šansa za ekonomiju i industriju. Te da bi kompletna gasna mreža mogla da se izgradi.

Upravo bi pitanje finansijske pomoći Srbiji, oko povezivanja na „Turski tok”, moglo da bude i jedan od razloga posete prvog čoveka Srbije predsedniku Rusije Vladimiru Putinu najavljene za 19. decembar.

Inače, sporazum o produžetku gasovoda „Turski tok” preko Bugarske i Srbije do Mađarske, mađarska vlada potpisala je u julu ove godine.

Upitan kako čita ovu jučerašnju najavu Milera oko gasne konekcije, Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže, da je priča jasna –interes Rusije je da proda što više gasa, Turske da ima što veći tranzit preko svoje teritorije i zarađuje od tranzitne takse, a Srbije, Bugarske i Mađarske da obezbede dovoljno gasa i da viškove prodaju. Uslov je da Rusija pristane da finansira našu deonicu, jer Srbija nema para za to.

U prilog ovoj priči, da se Srbija poveže na „Turski tok”, ide i činjenica da bi troškovi izgradnje bili znatno manji, jer se ponavlja osnovni deo puta propalog gasovoda „Južni tok” (koji su Rusi trebali da grade), za čiju je trasu eksproprijacija zemljišta završena. S tim što je u ovom slučaju kapacitet cevi četiri puta manji, kaže Vuletić.

– Glavni razlog zbog kog bi ovaj projekat mogao da zaživi je što je postavljanje cevi za prvu liniju „Turskog toka” započet, a drugi, što Balkanu treba ruski gas. Alternative nema, a završetak „Turskog toka”, koji će snabdevati gasom samo Tursku, biće završen u martu 2018. Druga linija, ispod Crnog mora za dopremanje ruskog gasa do južne i jugoistočne Evrope, trebalo bi da bude završena 2019, najavili su predstavnici ruskog „Gasproma”. Dakle, baš kada prestaje isporuka ruskog gasa preko Ukrajine do Evrope – ističe Vuletić.

Ključni igrač, po njemu je i dalje Evropska unija, koju pritiska SAD, da bi izbila i poslednji adut Rusiji u geopolitičkom smislu, jer snabdeva Evropu najvećim količinama gasa.

Iako su, kada je ovaj gasovod u pitanju, sve oči uprte u Bugarsku, koja je pod pritiskom SAD i Brisela prekinula gradnju „Južnog toka”, pa se sumnja da bi mogla isto da ponovo, činjenica je, s druge strane, da Bugari prave Evropski centar za primanje gasa sa različitih strana. A najvećim delom je to ruski gas, za šta imaju podršku Nemačke. Istovremeno s Milerovom najavom oko zajedničkog širenja gasne mreže sa Srbijom, bugarski premijer Bojko Borisov razgovarao je pre tri dana sa turskim predsednikom Redžepom Erdoganom o napretku u izgradnji bugarskih gasnih interkonektora sa Turskom i Grčkom, saopštila je pres služba bugarske vlade.

Srećko Đukić, bivši ambasador u Belorusiji i stručnjak za međunarodne odnose i spoljnu politiku, kaže da najava Milera ne mora ništa da znači, jer još nema signala iz Brisela i Amerike, šta oni misle o „Turskom toku”.

– To što se, međutim, još nisu izjasnili, ne znači da je odgovor negativan, ali je jasno da je gas uslov ekonomskog i privrednog razvoja Balkana. Dalji razvoj Srbije nezamisliv je bez gasa. Za razliku od Srbije koja nikako da krene u realizaciju nekog gasnog projekta (više od deset godina čeka na novac EU za povezivanje Niš–Dimitrovgrad), Mađarska i Nemačka ne gube vreme. Pa Nemci najavljuju gradnju „Severnog toka 3” s Rusijom.

Srbija, zaključuje, neće ostati bez gasa, jer je ona jako mali potrošač, oko dve milijarde kubika godišnje, ali je pitanje po kojoj će ga ceni ubuduće kupovati, koliku će taksu plaćati za tranzit.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
turski tok gasovod rusija ruski gasovod

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana