BEOGRAD, 21. septembra (Tanjug) - Švajcarska, Švedska, Velika Britanija, SAD i Finska su najinovativnije države na svetu, a Srbija se nalazi u "zlatnoj sredini", na 65. poziciji među 128 zemalja rangiranih u novom, devetom izdanju Globalnog indeksa inovativnosti (GII), saopštila je danas konsultantska kuća A.T.Kerni (Kearney).
Marko Derča, potpredsednik u A.T.Kerniju, smatra da Srbija može da poboljša svoju poziciju na GII, ukazujući da su sklapanje partnerstava za razvoj i stimulaciju inovacija osnova koja Srbiju može dovesti među vodeće inovatore u svetu.
"Prema područjima koja se mere u sklopu Globalnog indeksa inovativnosti 2016, Srbija se našla na 50. mestu u području znanja i tehnološkog ''autputa'' i na 56. mestu u području institucija i ljudskog kapitala i istraživanja", kaže Derča, prema saopštenju A.T.Kernija.
Napominjući da je prema indikatoru sofisticiranost tržišta Srbija lošije rangirana (109), on dodaje da "umreženost i partnerstva između velikih i malih kompanija i startapova, i utrživanje inovacija predstavlja jedan od ključnih faktora pomoću kojih bi Srbija mogla da se popne na rang listi i pozicionira među vodeće inovatore".
Prema studiji "Upravljanje globalnim inovacijama: Poslovna očekivanja za 2020", koju su zajedno izdalI A.T.Kerni i IMProve Akademija za upravljanje inovacijama u Evropi, 70 odsto lidera u više od sto međunarodnih kompanija iz Severne i Južne Amerike, Evrope, Azije i Australije smatra da inovativni procesi sve više postaju globalni.
Povezivanje s inostranim partnerima iz celog sveta postaje ključni deo njihovih inovacijskih agendi, objašnjava Derča.
Dodaje da 78 odsto anketiranih kompanija namerava da poboljša interakciju s klijentima, 67 procenata njih će uključiti startapove u svoj inovacijski ekosistem a 45 odsto će poboljšati svoju saradnju s istraživačkim i akademskim institucijama.
Istraživanje je takođe pokazalo da šest od deset izvršnih direktora veruje da bi ih digitalizacija, internet stvari (Internet of things), veštačka inteligencija i ostale disruptivne inovacije mogle koštati 20 odsto njihovih prihoda ako ne promene način na koji rade.
"Digitalizacija i društvene mreže, platforme za razmenu podataka, 3D štampanje, samo su neki od primera koji omogućavaju kompanijama širu i efikasniju saradnju, nezavisno o njihovoj lokaciji", kaže Derča, ukazujući da sad mogu da koriste "crowd sourcing" preduzetničkog duha, stručnosti i znanja zaposlenih, kupaca i startapova širom sveta.
Ostavi komentar