Gubitak posla, bolest ili neplanirani porodični troškovi mogu da dovedu do toga da redovna rata kredita postane ozbiljan finansijski teret.
Ipak, kašnjenje u otplati ne mora odmah da znači prinudnu naplatu.
Pravovremena komunikacija sa bankom, razgovor o mogućim olakšicama i dobra procena sopstvenih finansijskih mogućnosti mogu da pomognu u sprečavanju većih problema. O tome šta građani treba da urade kada više nisu u mogućnosti da redovno izmiruju svoje kreditne obaveze, u Jutarnjem programu RTS-a govorio je Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica.
Kako je istakao, najveća greška koju dužnik može da napravi jeste da se povuče i prekine komunikaciju sa bankom.
„Najgore što možete da uradite jeste da se oglušite i povučete iz bilo kakve komunikacije sa bankom, da se pravite nevidljivi i čekate da problem prođe“, upozorio je Uzelac.
Prema njegovim rečima, banka i klijent imaju zajednički interes da se kredit uredno otplaćuje, zbog čega je važno da dužnik na vreme ukaže na poteškoće. Umesto izbegavanja poziva i obaveštenja, potrebno je odmah pokrenuti razgovor i pokušati da se pronađe rešenje koje će omogućiti nastavak otplate.
Olakšice postoje, ali je važno reagovati na vreme
Kada se dužnik suoči sa gubitkom prihoda ili drugim okolnostima koje ugrožavaju njegovu sposobnost da plaća rate, prvi korak treba da bude obraćanje banci. To se može učiniti i putem imejla, bez čekanja da problem postane ozbiljniji.
U zavisnosti od konkretne situacije, moguće je razgovarati o refinansiranju, promeni uslova otplate ili drugom dogovoru koji bi privremeno olakšao finansijski pritisak. Ukoliko je kašnjenje kratkotrajno, posledice mogu biti ograničene na zateznu kamatu i druge troškove predviđene ugovorom. Međutim, ako dužnik već zna da neće moći da plati ni narednu ratu, važno je da to banci saopšti što pre.
Uzelac je ukazao na to da banke u praksi mogu da počnu da šalju opomene već petnaestak dana nakon dospeća neizmirene obaveze, dok se sa produžavanjem kašnjenja komunikacija može intenzivirati i prerasti u formalnije postupke naplate. Konkretne mere i rokovi zavise od vrste kredita i ugovornih odredbi.
Zbog toga je, kako je naglasio, važno iskoristiti vreme u kojem je problem još moguće rešiti dogovorom, pre nego što nastanu ozbiljnije posledice.
Banka nije neprijatelj, ali ima svoje interese
Iako se dužnici u finansijskim teškoćama često plaše reakcije banke, Uzelac objašnjava da ignorisanje problema ne donosi nikakvu korist. Banka želi da naplati pozajmljeni novac, dok klijent želi da izbegne dodatne troškove i nastavi da izmiruje obaveze u skladu sa svojim mogućnostima.
Ipak, važno je razumeti da odluke banke nisu zasnovane isključivo na razumevanju ličnih okolnosti klijenta, već i na njenim finansijskim interesima i pravilima poslovanja.
„Vi nećete rešiti svoj problem ako ne postanete njima problem“, objasnio je Uzelac, ukazujući na to da banka mora da bude upoznata sa poteškoćama kako bi uopšte mogla da razmatra odgovarajuće rešenje.
Drugim rečima, ćutanje ne uklanja dug, a odlaganje razgovora može samo da smanji prostor za dogovor.
Duži rok otplate znači veću kamatu, ali i manju mesečnu obavezu
Jedna od čestih dilema prilikom uzimanja kredita jeste da li izabrati nižu mesečnu ratu uz duži rok otplate ili veću ratu koju bi trebalo plaćati kraće.
Uzelac ističe da duži period otplate po pravilu znači i veći ukupan iznos plaćene kamate. Ipak, to ne znači da je izbor niže rate nužno pogrešan. Najvažnije je da mesečna obaveza bude usklađena sa prihodima i realnim životnim troškovima. Previsoka rata može da ostavi domaćinstvo bez dovoljno prostora za nepredviđene situacije, dok nešto niža rata može da pruži veću finansijsku stabilnost, iako će kredit na kraju biti skuplji.
Zato odluku ne treba donositi samo na osnovu ukupne cene kredita, već i prema tome koliko opterećenje budžet može da podnese tokom čitavog perioda otplate.
PREPORUKA
Kredit od 100.000 € može da vas košta dodatnih 90.000 - Evo šta vam banke ne govore
vest
Razvod braka ne briše dug - Banka i dalje može da naplati ceo kredit od oba bivša supružnika
savet
Kako skinuti hipoteku sa nekretnine posle otplate kredita?
vest
Finansijska rezerva kao zaštita od nepredviđenih okolnosti
Kao jednu od važnih mera prevencije, Uzelac preporučuje stvaranje finansijske rezerve koja bi mogla da pokrije troškove života i kreditne obaveze tokom nekoliko meseci. Rezerva za tri, četiri, pet ili šest meseci može da bude od velike pomoći u slučaju gubitka posla, bolesti ili potrebe za promenom radnog mesta i mesta stanovanja.
Bez takvog oslonca, svaka promena životnih okolnosti može da postane ozbiljan finansijski problem, posebno ako je veliki deo mesečnih prihoda već namenjen otplati kredita. Finansijska sigurnost zato ne podrazumeva samo sposobnost da se rata plaća danas, već i mogućnost da se obaveze izmiruju ako prihodi privremeno opadnu ili troškovi porastu.
Ni vanredne okolnosti ne brišu kreditne obaveze
Govoreći o situacijama poput pandemije koronavirusa, kada su mnogi građani ostali bez dela prihoda, Uzelac je podsetio da vanredne okolnosti same po sebi ne oslobađaju pojedinca od obaveza koje je preuzeo potpisivanjem ugovora. U takvim situacijama mogu da budu uvedene kolektivne mere, poput moratorijuma na otplatu kredita, koje privremeno odlažu plaćanje rata.
Međutim, takva pauza ne mora da bude besplatna, jer se u skladu sa konkretnim uslovima mogu obračunavati kamate ili nastati dodatni troškovi. Zbog toga je važno da klijenti razumeju ne samo šta im se odobrava već i kakve posledice odlaganje otplate može imati na ukupan dug.
Nova pravila trebalo bi da unaprede zaštitu korisnika finansijskih usluga
U razgovoru je bilo reči i o predloženim promenama u oblasti zaštite korisnika finansijskih usluga, uključujući potrebu za jasnijim savetovanjem građana i boljim uređenjem rada posrednika u prodaji bankarskih proizvoda. Uzelac je ukazao na razliku između savetovanja koje klijentu pomaže da pronađe odgovarajuće rešenje za svoju finansijsku situaciju i prodajnog pristupa čiji je cilj prvenstveno da mu se ponudi određeni kreditni proizvod.
Kredit, kako je istakao, nije proizvod koji treba birati olako. On podrazumeva dugoročnu finansijsku odgovornost, zbog čega je važno da građani razumeju uslove zaduživanja, moguće posledice kašnjenja i rizike koje preuzimaju.
Šta je najvažnije uraditi kada rata postane problem?
Osnovna poruka Dušana Uzelca jeste da se banci treba obratiti čim postane jasno da otplata više neće moći da se odvija prema planu. Nema potrebe čekati prvu opomenu niti dozvoliti da dug počne da raste pre nego što se zatraži razgovor.
Pravovremena komunikacija ne garantuje da će banka odobriti olakšice, ali otvara mogućnost da se razmotre različita rešenja i smanji rizik od ozbiljnijih posledica. Ukoliko se kredit uzima uz realnu procenu sopstvenih mogućnosti, uz odgovarajuću finansijsku rezervu i razumevanje ugovornih obaveza, lakše je prebroditi i nepredviđene životne situacije.
Kada se finansijski problem ipak pojavi, najvažnije je ne ignorisati ga. Što se ranije pokrene razgovor sa bankom, veća je mogućnost da se pronađe održivo rešenje pre nego što dug preraste u mnogo ozbiljniji problem.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar