BEOGRAD, 28. septembra (Tanjug) - U Srbiji se u sledećoj godini očekuje dinamičan privredni rast koji će dostići 1,5 odsto, ocenili su danas stručnjaci Svetske banke i predvideli da će taj rast na kraju ove godine iznositi 0,5 odsto.
Srbija se sa zemljama jugoistočne Evrope vratila u zonu rasta i u drugom kvartalu ove godine ostvarila rast od jedan odsto, rekao je na konferenciji za novinare ekonomista Svetske banke u Srbiji Lazar Šestović, koji je ocenio da bi privredni rast u Srbiji bio i veći da nije bilo suše koja je smanjila poljoprivrednu proizvodnju za oko 10 odsto.
On je ukazao da je Svetska banka revidirala na gore projekciju privrednog rasta Srbije za ovu godinu na 0,5 odsto, iako je na početku godine bila predvidela da će Srbija ostati u recesiji. Taj rast bi, kako je rekao, bio i viši da nije bilo "pomeranja" u odnosima izmedju evra i dolara, jer je oko trećina duga Srbije u dolarima.
Kako je ukazao, privredni rast od 1,5 odsto projektovan za sledeću godinu, i dalje ispod potencijala srpske ekonomije, ali da je sasvim realan.
"Na srednji rok očekujemo znatno više stope rasta u Srbiji, koje bi mogle dostići regionalni prosek", kazao je on.
Svetska banka je ocenila i da se ekonomska aktivnost u šest zemalja jugoistočne Evrope ubrzava, i navela da se očekuje rast u regionu u 2015. godini u proseku 1,8 odsto.
Najveće stope rasta projektovane su za Crnu Goru - 3,4 odsto, Makedoniju 3,2 odsto, a najniža za Srbiju 0,5 odsto.
Šestović je kazao da su uzroci privrednog rasta povećanje privatnih investicija kao i rast potrošnje.
On je naveo da je u Srbiji stopa nezaposlenosti značajno pala sa 20,3 odsto prošle godine, na 17,9 odsto u ovoj godini.
On je istakao da je Srbija jedan od najboljih primera kako može da se napravi značajan razvoj i smanjenje fiskalnog deficita, i naveo da je taj deficit prepolovljen sa prošlogodišnjeg sedam do osam odsto BDP-a na četiri odsto, a do kraja ove godine mogao bi biti i manji.
Očekuje i dalje smanjenje fiskalnog deficita u 2016. godini, ali ne tako naglo kao u 2015. godini.
Šestović je istakao i da je prognoza Svetske banke da će taj deficit na kraju sledeće godine biti 3,5 odsto BDP-a, a na kraju 2017. 2,5 do tri odsto.
To je nivo deficita koji omogućava održivost javnog duga, rekao je Šestović.
On je naglasio da se Srbija polako razdužuje prema spoljnim partnerima, i da je projekcija da će deficit u tekućim transakcijama koji sada iznosi 2,4 odsto, na kraju ove godine biti četiri odsto BDP-a, što je ogroman uspeh s obzirom da je Srbija pre ekonomske krize imala taj deficit veći od 20 odsto BDP-a.
Taj deficit je u skoro potpunosti, odnosno sa 95 odsto, pokriven stranim investicijama, dodao je Šestović.
Izvoz takodje značajno raste od početka ove godine i za sedam meseci 2015. je iznosio osam odsto u odnosu na isti period prošle godine, kazao je on i naglasio da nije porastao samo izvoz Fijatovih automobila, već i prehrambenih, tekstilnih i duvanskih proizvoda, kao i mašina.
Inflacija je za osam meseci bila niska i ispod cilja Narodne banke Srbije, projektovanog od 2,5 do 5,5 odsto u ovoj godini, zbog niske ekonomske aktivnosti i tražnje, istakao je on, ali i dodao da su predvidjanja Svetske banke da će u sledećoj godini dostići četiri odsto, posebno posle povećanja cena struje, a biće stabilne devizne rezerve i kurs dinara.
Devizne rezerve Srbije, kako je naveo, porasle su za osam meseci ove godini za oko 600 miliona evra. Kreditna aktivnost banaka je rasla za sedam do osam odsto, a raste i kreditiranje privrede, iako je i dalje potrebno raditi na naplati "loših kredita" kojih je oko 23 odsto od ukupno odobrenih.
Komentarišući privredni rast u Srbiji šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen je ukazao da je u Srbiji od svih zemalja regiona projektovan najniži privredni rast za ovu godinu, zbog mera fiskalne konsolidacije, koje kako je rekao, uvek na početku prouzrokuju tako nizak nivo rasta, jer se manje troši, a dodatan efekat na takav rast su imale i negativne posledice prošlogodišnjih poplava u Srbiji i uticaj medjunarodne ekonomske krize.
On je ocenio da je se do kraja ove godine može očekivati rešenje sudbine većeg dela preduzeća, za koja je u toku proces privatizacije, ali da to ne treba očekivati za 17 strateških preduzeća koje su do maja sledeće godine pod zaštitom države.
Verheijen je ukazao da Vlada Srbije, u skladu sa dogovorom sa MMF-om, priprema paket mera za racionalizaciju javnog sektora u Srbiji, koji treba da obuhvati i smanjenje broja zaposlenih, kao i rashoda za oko tri odsto koji se izdvajaju za zarade zaposlenim u tom sektoru.
Stručnjaci Svetske banke na konferenciji u Sarajevu, koja je video linkom prenošena u Beogradu i zemljama regiona, istakli su da su Srbija i Albanija dobar primer zemalja koje su smanjile fiskalni deficit zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije, ali i naveli da da je prosečan javni dug zemlja regiona i dalje visok i da iznosi oko 56 odsto.
Direktorka Svetske banke za jugoistočnu Evropu Elen Goldstin istakla je na toj konferenciji da sve zemlje Balkana u ovoj godini beleže trend privrednog rasta, zbog privatnih investicija, manjeg trošenja iz budžeta i rasta zapošljavanja, a tome doprinosi i niska cena nafte, što je istovremeno i rizik, jer kada počnu da raste te cene, će uticati na privredni rast zemalja okruženje koje uglavnom uvoze naftu.
Migracioni tokovi takodje utiču na poslovno okruženje u regionu i Evropi, ali je to izazov koji EU može da reši, rekla je ona i istakla da izbeglice sada zahtevaju trošak, ali da će dugoročno, oni biti produktivni radnici u evropskim zemljama i pomoći diverzifikaciji evropskog stanovništva.
Ona je navela da zemlje regiona, da bi ušle u EU, treba da ostvare godišnji rast od najmanje šest odsto do 2020. ili 2030. godine, istakavši da je sada nivo prihoda tih zemalja oko 30 odsto od prihoda zemalja EU.
Ostavi komentar