EUR 118,03 USD 102,37 CHF 103,51

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 21.08.18. :: 118.0270 rsd

Tekst objavljen: 30.07.2016 17:26        


Na štednim računima u Srbiji naši građani imaju blizu devet milijardi evra. Kamate su svake godine sve manje, a trenutno skoro jedva da ih i ima.

U bankama čame milijarde - gde ih uložiti?

Zbog toga ostaje da se potraže druge mogućnosti ulaganja, a ponuda i nije mala. Štedišama koji bi da postanu makar i mali investitori, od izvesnijih prihoda na raspolaganju su državne obveznice, štedna osiguranja, penzioni fondovi i ulaganje u nekretnine.

Sve ove alternativne prilike imaju svoje prednosti i mane. Ipak, najveći problem je kod ulagača, jer je kod nas najviše štednih računa s ulogom do 500 evra, a to znatno ograničava mogućnosti ulaganja.

Najsigurnije i najisplativije su državne obeznice. Njih kao sigurne hartije koriste banke, penzioni fondovi koji ih kupuju i tu plasiraju novac klijenata. Međutim, za građane je najveći problem što je najmanja moguća suma za ulaganje 5.000 evra.

Savet finansijskih stručnjaka kod investiranja već vekovima se može svesti na par reči - ne sva jaja u istu korpu. To bi zapravo trebalo da znači da ulaganje treba podeliti - malo osiguravajućoj kući, malo državnim obveznicama, malo panzionom fondu. To je lako uraditi za uloge od nekoliko hiljada evra, ali za manje baš i nije.

Zato postoji mogućnost da se više njih udruži i kupi jednu ili nekoliko obveznica, nađu brokera i čekaju da novac stigne pa da ga podele. Na pomenutu sumu, a na rok dospeća na godinu, dana dobija se 195 evra.

U bankama ne samo što se dobija manja suma, već se na prihod od kamate plaća porez po stopi od 15 odsto, što nije slučaj kod sume koja se dobije kod obveznica. Prinos na obveznice u Srbiji nije striktno određen. Za obveznice u evrima kreće se od 2,25 po čak 4,2 odsto, a kod dinara od 4,95 do 12,99 procenata godišnje. Nadležni najavljuju da bu uskoro mogli da emituju i obveznice manje vrednosti dostupnije većini građana.

Druga opcija su štedna životna osiguranja, a imaju ga skoro sve osiguravajuće kuće. Stranka uplaćuje novac po unapred dogovorenom ritmu - mesečno, kvartalno, godišnje. Kada prođe broj godina naznačen u ugovoru novac se dobija.

Prinosi na štedna osiguranja kreću od 2,5 odsto kod najvećeg broja kompanija. Na ovaj prihod takođe se državi plaća porez od 15 odsto. Pored toga, ukoliko nastupi nezgoda naznačena u polisi osiguranik dobija novac ranije, a prema slovu iz sklopljenog ugovora.

“Mislim da su štedna osiguranja veoma dobra investicija. Ne samo da osiguranik dobija kamatu, koja je veća nego u bankama, već je istovremeno i osiguran. Zato je ovo opcija o kojoj vredi razmisliti u budućnosti”, kaže stručnjak Boris Marović.

A to konkretno znači da muškarac od 37 godina, koji uplaćuje premiju 15 godina akumulira 6.750 evra, a nakon isteka tog roka dobija 7.273 evra. Pored toga, osiguranik stiče pravo na učešće u dobiti koja može biti plus 250 do 350 evra.

Treća opcija su dobrovoljni penzioni fondovi. Tu se novac uplaćuje mesečno, mada može i odjednom. Prinosi su i veći od 10 odsto, a nema poreza od 15 procenata. Ovo ne samo da je dobra mogućnost za investiranje već sve više postaje preka potreba. Danas svaki treći poslodavac plaća manju penziju nego što bi trebalo, odnosno zakida zaposlenom u odnosu na iznos koji bi trebalo da uplati.

U fonodovima kažu da se uplatom 5.200 dinara mesečno na rok od 30 godina može od 60 do 80 godine života obezbediti penzija od 70.000 dinara. Moguće su i uplate manjih suma od 1.000 do 1.500 dinara mesečno, ali je tada i privatna penzija manja.

Kao opcija istaje i kupovina nekretnine. Istina, cene kvadrata su pale, ali i novčanici budućih podstanara su sve tanji. Država sa svoje strane najavljuje oštru kontrolu i kao i obavezu da stanodavci plaćaju porez od 20 odsto.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
banke kamate štediše državne obveznice ulaganje iznajmljivanje nekretnine