PARIZ, 6. maj (Tanjug) - Ekonomska kriza u Evropi najpre se manifestovala kroz pucanje "balona nekretnina" u najranjivijim zemljama, poput Grčke, Kipra, ili Slovenije, gde su cene opale, ili Irske, gde su se brzo vratile u pozitivne stope, saopštilo je Evropsko uruženje za stanovanje u svojoj studiji o uticaju krize na tržište stanova u Evropskoj uniji. Najveće posledice finansijske krize pretrpeo je gradjevinski sektor, a najjasn
PARIZ, 6. maj (Tanjug) - Ekonomska kriza u Evropi najpre se manifestovala kroz pucanje "balona nekretnina" u najranjivijim zemljama, poput Grčke, Kipra, ili Slovenije, gde su cene opale, ili Irske, gde su se brzo vratile u pozitivne stope, saopštilo je Evropsko uruženje za stanovanje u svojoj studiji o uticaju krize na tržište stanova u Evropskoj uniji.
Najveće posledice finansijske krize pretrpeo je gradjevinski sektor, a najjasniji primer je Španija, gde je broj izgradjenih stanova sa 727.900 u 2006. pao na 77.800 u 2011, navodi se u istraživanju, a prenosi francuski list Mond.
I mnoge druge zemlje, kao što su Belgija, Češka, Francuska, Poljska, Švedska, ali i Danska, Madjarska, Irska, Portugalija, takodje su pretrpele veliki pad aktivnosti u oblasti gradjevinarstva.
Što se tiče Francuske, negativni trend bio je nešto ublažen zahvaljujući gradnji socijalnih stanova, koja nije zavisila od zdravlja bankarskog sektora.
Drugi značajan pokazatelj krize, kako se navodi, jeste zaduženost domaćinstava, koja datira iz vremena rasta cena stanova, podstaknuta povoljnom kreditnom politikom banaka i vlada, koja je za EU sa 43 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) u 2004. porasla na 52 odsto u 2014.
Kada se ista zaduženost uporedi s raspoloživim prihodom po domaćinstvu, skok je još veći, sa 66,4 odsto u 2004. na 81,8 odsto u 2012.
Najzaduženiji su Holandjani (108,4 odsto BDP-a) i Danci (100,8 odsto BDP-a), ispred Engleza (81 odsto), Švedjana (80,7 odsto), Iraca (77,5 odsto). Francuzi figurišu negde po sredini liste, sa zaduženošću domaćinstava u nivou 43 odsto BDP-a.
Uprkos padu cena počev od 2007, trošak stanovanja postaje za mnoga evropska domaćinstva teško podnošljiv, učestvujući prosečno sa 22,2 odsto u raposloživim prihodima.
Medjutim, 20 odsto domaćinstava s nižim primanjima za stanovanje troši 40 odsto prihoda.
Najveći teret ovih troškova podnose Grci, koji za stanovanje prosečno izdvajaju 40 odsto prihoda, slede Danci i Holandjani sa po 30 odsto, Nemci sa 28 odsto.
Kako se navodi u studiji, posledica toga jeste da mladi ljudi nastavljaju da žive s roditeljima, što je najizraženije na jugu Evrope. Tako, u Italiji, 66 odsto mladih u dobu od 18 do 35 godina stanuje kod roditelja, u Portugaliji je ta stopa 58 odsto, u Španiji 55 odsto.
Isti fenomen pogadja i Irsku (42 odsto), ali i Nemačku (41 odsto) i Belgiju (44 odsto).
Isto tako, u periodu krize broj beskućnika u evropskim zemljama značajno je povećan, izuzev Finske.
U Francuskoj je njihov broj porastao 50 odsto izmedju 2001. i 2011, dok je u Danskoj, izmedju 2011. i 2013. zabeležen porast od 16 odsto, u Nemačkoj od 21 odsto, u Holandiji od 17 odsto, Švedskoj 29 odsto.
U Republici Češkoj od 2010. do 2014. broj ljudi bez krova nad glavom skočio je 45 odsto.
Ostavi komentar