U Hrvatskoj pao udeo loših kredita prvi put od 2008.

ZAGREB, 11. marta (Tanjug) - Loši krediti, najgora mora bankarske industrije, prvi put od početka krize pali su u Hrvatskoj u četvrtom kvartalu prošle godine na 16,4 odsto sa 17,24 procenta u prethodnom tromesečju, pokazali su najnoviji podaci Hrvatskog udruženja banaka (HUB). Prema HUB-ovom prvom pregledu finansijskih pokazatelja banaka u 2015, ukupan udeo loših kredita pao je u polednjem kvartalu 2014. zbog smanjenja udel

ZAGREB, 11. marta (Tanjug) - Loši krediti, najgora mora bankarske industrije, prvi put od početka krize pali su u Hrvatskoj u četvrtom kvartalu prošle godine na 16,4 odsto sa 17,24 procenta u prethodnom tromesečju, pokazali su najnoviji podaci Hrvatskog udruženja banaka (HUB).
Prema HUB-ovom prvom pregledu finansijskih pokazatelja banaka u 2015, ukupan udeo loših kredita pao je u polednjem kvartalu 2014. zbog smanjenja udela nenaplativih kredita u portfelju preduzeća sa više od 31 odsto na oko 30,51 odsto i rasta udela državnih kredita koji se svrstavaju u najmanje rizične.
Udeo loših kredita kod gradjana stagnira na oko 12 odsto, preneo je zagrebački Večernji list.
Premda nedavno objavljeni podaci Hrvatske narodne banke govore o 16,95 odsto loših kredita, analiza HUB-a se oslanja na poslednje podatke u bazi MMF-a kod kojih je udeo za nijansu niži, ali je u oba slučaja trend - pad.
List konstatuje da je to još ogromnih 47,44 milijarde kuna (6,22 milijarde evra) koliko se ne vraća od ukupno 279,94 milijarde kuna (36,72 milijarde evra), dok na godišnjem nivou udeo i dalje blago raste.
Iako je ovo dobra vest, teško može da se pripiše mizernom privrednom rastu s kraja godine, piše Večernji.
Obično pad neprihodujućih kredita sledi bar jedan kvartal nakon početka privrednog rasta, pa se deo efekta, osim većem udelu kredita države, može pripisati i poodmaklom procesu restrukturiranja kreditnog portfolija preduzeća.
Nedavni rezultati poslovanja banaka u 2014. pokazali su, naime, da su rezervacije lani bitno smanjene, za oko milijardu kuna, s obzirom na to da se veliko čišćenje portfelja odvijalo već u 2013. Istovremeno je pokrivenost loših kredita premašila 50 odsto, zahvaljujući rastu pokrića korporativnog portfelja.