Deset blokova u termoelektranama na ugalj biće zatvoreno do kraja 2023. godine u BiH, Crnoj Gori i Srbiji zbog usaglašavanja sektora proizvodnje električne energije sa pravilima EU Direktive o velikim ložištima, navodi se u izveštaju Praćenje energetske tranzicije (Energy Transition Tracker), prenosi Balkan Green Energy News
Zatvaranje tih blokova, instalisane snage oko 1.000 MW, značiće privremeni prekid rada crnogorske termoelektrane (TE) Pljevlja, a, kako stvari stoje, trajni prekid rada za dve srpske elektrane - Kolubara A i Morava.
Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je objavljivanje ovog izveštaja kako bi predstavio proces energetske tranzicije u ugovornim stranama na Zapadnom Balkanu.
Direktiva EU o velikim ložištima određuje limite za emisije sumpor-dioksida (SO2), azotnih-oksida (NOx) i prašine iz postojećih elektrana.
Prva elektrana koja bi mogla da bude isključena sa mreže je TE Pljevlja, snage 225 MW, a datum je novembar 2020. Sledeća je TE Kolubara A, kojom upravlja Elektroprivreda Srbije (EPS), gde bi u avgustu 2021. trebalo da budu ugašena tri bloka.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Treća elektrana je TE Kakanj koja bi mogla da ostane bez bloka 5 u oktobru 2021. Tom elektranom upravlja Elektroprivreda Bosne i Hercegovine, koja će, takođe, morati da zatvori i dva bloka u TE Tuzla. Blok 4 bi trebalo da bude na mreži do jula 2022, a blok 3 do aprila 2023. Zajedno oba bloka imaju instalisanu snagu od 300 MV. Proizvodnja u elektranama Tuzla i Kakanj biće nastavljena u preostalim blokovima.
U Srbiji je blizu kraj radnog veka TE Morava, sa instalisanom snagom od 120 MW, koja bi trebalo da bude zatvorena u junu 2022. Kraj rada TE Kolubara A očekivan je u decembru 2023. kada bi trebalo da bude ugašen i poslednji blok ove elektrane.
Ostavi komentar