BEOGRAD, 28. januara (Tanjug) - Veoma je bitno uključiti privatni sektor u borbu protiv korupcije, jer je to sektor koji je često pogodjen plaćanjem mita, ocenjeno je danas na skupu u Privrednoj komori Srbije. Pod motom "Pravni okvir za borbu protiv korupcije u anglosaksonskim državama - posledice za poslovanje u Srbiji" skup su organizovali Privredna komora Srbije i OEBS.
Potpredsednik PKS Miroslav Miletić istakao je da su pitanja korupcije pitanja koja uveliko prelaze nacionalne granice, i za koja je rešenje potrebno tražiti na nadnacionalnom i međunarodnom nivou, uzimajući kao primer za delovanje najbolja iskustva država koja su u ovoj oblasti napravila velike i značajne korake.
"Nikako ne treba smetnuti sa uma da su pitanja i aktivnosti usmerene na borbu protiv korupcije nesporni za unapređenje vladavine prava, a samim tim i na unapređenje političke i privredne integracije. Korupcija nije specifičnost jedne države ili jednog podneblja, ona je svuda prisutna. Većina država u svetu se suočavaju sa ovim kompleksnim problemom, a cilj je zajednički iskoreniti korupciju", poručio je Miletić.
On je ocenio da korupcija sputava privredni razvoj, podriva socijalnu stabilnost i nespojiva je sa pravnom državom.
Korupcija, kako je naaglasio, razara poverenje u javne institucije, podriva tržište, odbija investitore, stvara nelojalnu konkurenciju i monopole.
Prema njegovim rečima, obim korupcije bitno određuje kako političke, tako i ekonomske karakteristike zemlje i njenog privrednog sistema, a posledica korupcije je i smanjenje poreskih prihoda, uvećanje javnih rashoda i pogrešno preusmeravanje resursa u privatnom sektoru.
Antikorupcijski savetnik u Misiji OEBS u Srbiji Laura Sserman istakla je da OEBS preko 10 godina radi na borbi protiv korupcije, a do skoro se nije fokusirala na privatni sektor.
"Privatni sektor je taj koji plaća mita", podvukla je Sserman, dodajući da ne treba, u borbi protiv ovog zla raditi samo sa policijom, tužilaštvom, već i sa privatnim sektorom.
OEBS će, kako je najavla, pomoći da Srbija usvoji efektivan zakon o borbi protiv korupcije.
Istovremeno je ukazala da je poslednji izveštaj Transparensi internešenel pokazao da Srbija, u odnosu na svoje susede nije u najboljoj poziciji po pitanju percepcije korupcije.
Zemlje, kao što su Crna Gora i Albanija su dramatično uznapredovale, a Srbija samo blago, i ostala je među onim zemljama u kojima je rizik od korupcije veoma visok.
Ona je govorila o Zakonu o zabrani podmićivanja u inostranstvu, koji je u SAD usvojen 1977.godine, kao i britanski Zakon protiv podmićivanja iz 2010.
Zakonom su obuhvaćeni državljani SAD, to jest Velike Britanije, odnosno američke ili britanske kompanije, sve srane kmpanije na listi američke berze, kao i strane kompanije koje posluju u Velikoj Britaniji.
Serman je ukazala da su kazne ogromne, navodeći primer da je Simens platio 800 miliona dolara na osnovu kazni, i imao dodatne troškove, to jest sudske u visini od 2,5 milijardi dolara.
Ivan Jovanović iz prvanog odeljenja kompanije Filip Moris istice da se ovaj koncern posebno zalaže za borbu protiv korupcije, i nikada ne podmićuje nikoga, niti zaposleni primaju bilo šta što bi uticalo na njihovu profesionalnu objektivnost.
Gde god da posluje u svetu Filip Moris primenjuje svoj princip poslovanja vezan za borbu protiv korupcije.
Tako je kazao da postoji obaveza vernog informisanja o svakom plaćanju i poklonima.
Jelena Panić iz Službe za uskladjivanej sa regulativom "Merck, Sharp, Dohme" (MSD) ukazala je da ova kompanija, koja postoji 125 godina, a u Srbiji 20 godina, ima svoj kodeks ponašanja, koji predvidja zabranu korupcije.
Ona je istakla da postoji i zabrana davanja poklona zdravstvenim radnicima, te dodala da čak donacije moraju biti propraćene velikim administrativnim podacima.
Takođe se, u poslovanju sa trećom stranom primenjuju politika o poslovnoj etičkoj praksi i politika o konfliktu interesa, te se pre ugovora sprovodi provera poslovanja firme sa kojom se stupa u odnos.
Menadžer za izgradnju IKEA u Srbiji Vladislav Nešić podvukao je da ova kompanija nikada ne prihvata niti traži poklone, odnosno ugošćavanje i štiti IKEA vrendosti i brend na svakom koraku.
IKEA grupacija ima svoju politiku i standarde za borbu protiv korupcije, kao i kod ponašanja za saradnju sa trećim stranom.
Potencijalni partneri su, prema njegovim rečima, u obavezi da potpišu pravne standarde i politiku o anti-korupciji.
"U saradnji sa domaćim partnerima, sa kojima smo u svakodenvnom kontaktu, mimo pravnih stvari, moje lično iskustvo je važno pričati, ljude uputiti da je korucija nešto što se ne toleriše, ne očekuje se od njih tako nešto, jer to može voditi ka prekidu saradnje", rekao je Nešić.
Ostavi komentar