EUR 118,30 USD 103,44 CHF 104,69

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 10.12.18. :: 118.3017 rsd

Tekst objavljen: 23.02.2018 15:03        


Za proizvodnju u plastenicima na jednom hektaru potrebno je ulaganje od oko 15.000 evra, a ukoliko ne bude problema sa cenom, prodajom povrća i štetom od nevremena, uloženo može da se vrati za godinu dana i da se zaradi još toliko, kažu proizvođači.

Uložiš 15.000, zaradiš 30.000 evra

Proizvodnja povrća u plastenicima donosi dobru zaradu, pa se ovakvim vidom proizvodnje bavi sve više ljudi. Povrće na ovaj način može da se proizvodi i na manjim parcelama, ali je zarada tada manja, ali i dalje dobra. Tako, prema rečima proizvođača, ulaganje za plastenik na 25 ari iznosi oko 12.000 evra. To podrazumeva kopanje bunara (5.000 evra), nabavku semena (oko 300 evra), kupovinu supstrata (oko 300 evra), nabavku kontejnera (oko 400 evra) i kupovinu folije sa šipkama i sistemom za navodnjavanje (6.000 evra).

Za ovu površinu nije nužno plaćanje radnika, a od države može da se obezbedi povraćaj ulaganja od 50 odsto. Uz agrotehničke mere berba može da se očekuje u junu. Na ovoj površini može da se posadi oko 2.000 strukova paradajza, koji godišnje može da donese rod veći od 8.000 kilograma. Prema prošlogodišnjoj ceni, koja je u junu na beogradskim pijacama bila čak 150 do 200 dinara, a na kvantašu 110 dinara, već posle prvog roda ulaganje se isplati, a kasnije donosi zaradu. Za uzgajanje na većim površinama zarada je još veća, pošto je za hektar plastenika potrebno oko 15.000 evra ulaganja, ali je prinos daleko veći, čak 60 tona. U plastenicima se mogu gajiti i druge vrste povrća, a sezonska cena diktira kolika će zarada biti.

Radiša Stojićević iz Gornje Vranjske kod Šapca na jednom hektaru u pedesetak plastenika godišnje proizvede oko 60 tona paradajza i 20 tona krastavca.

- Najviše novca ode za seme, zaštitu, plaćanje radnika i obnavljanje folije. Osim mene i supruge, svaki dan moramo da platimo tri, četiri radnika. Sve to otprilike po hektaru košta oko 15.000 evra. Kada nema velikog uvoza koji nas ubija, možemo da vratimo uloženo i da zaradimo još toliko - objašnjava Radiša.

Njegov komšija Dragan Lukić, koji povrće uzgaja na 2,5 hektara, kaže da bi bio najsrećniji kada bi mogao da natera svakog proizvođača da proširuje parcele pod plastenicima, pogotovo što bi tada više bilo za izvoz.

- Onaj ko kaže da se povrtarstvo ne isplati, taj laže. Problem je u tome što mi nemamo dovoljno robe koliko se traži. Najveći kupci su nam iz Zagreba, a i Slovenci su takođe odlični za saradnju. Ja sam čak 40 odsto svoje robe izvezao. Međutim, problem je kad oni dođu i traže da se napuni kamion, a mi nemamo dovoljno robe. Oni hoće svaki dan, ceo mesec po pun kamion - priča Dragan Lukić iz Gornje Vranjske kod Šapca, koji povrće uzgaja na dva i po hektara.

On je druga generacija u porodici koja se bavi ovim poslom, a pomažu mu i sinovi. On uglavnom proizvodi paradajz i krastavce. Od 2.000 strukova stigao je do 30.000.

- Ja sam iskrčio bagremar star sto godina da bih podigao nove plastenike. Naravno, kada je loša godina i veliki uvoz paradajza iz inostranstva, mi smo na gubitku. Sve ispod 35 dinara po kilogramu u proseku za nas je gubitak. Ali, zamislite godinu kao prošlu kada smo dnevno brali po sedam-osam tona paradajza, a Hrvati nam plaćali 20 dinara više nego na domaćem tržištu, pa smo dnevno zarađivali samo na razlici 140.000 dinara - priča Lukić.

Marketi otkupljuju, država daje subvencije

Prošla godina bila je izuzetno povoljna za plasteničku proizvodnju. Predrag Srdanović, poljoprivredni stručnjak iz šabačke Direkcije za poljoprivredu, ističe da je velika prednost povrtarstva to što su domaći marketi počeli da potpisuju ugovore sa poljoprivrednicima i da od njih uzimaju robu. To garantuje plasman povrća koje ima oročeno trajanje. Država i lokalne samouprave daju i subvencije za ovakvu proizvodnju, pa je većina proizvođača koristi.

Oluje i veliki uvoz najveći neprijatelji

Najveći neprijatelji proizvodnje povrća u plastenicima su oluje i veliki uvoz. Radiša Stojićević kaže da povrtari mogu da pretrpe štetu i do 10.000 evra samo kad oluja oduva plastenike. Proizvođači kažu da je problem i kada cena uvoznog povrća drastično obori otkupnu cenu.

- Mi smo pre deset godina kretali sa otkupnom cenom od 100 dinara po kilogramu, a danas je to 60 i 70 dinara. Ranije sam za kilogram paradajza mogao da kupim dva litra benzina, a sad mi treba dva kilograma paradajza za litar benzina. Ipak, i sa tom cenom se uklapamo - kaže Radiša.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
plastenici krastavac paprika posao povrće proizvodnja

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana