Uzelac

Štednja, u svojoj suštini, nije aktivnost većnačin razmišljanja. To je, ustvari, upravljanje potrošnjom, odluka da novcem vladamo mi, a ne on nama.

Za nekog je štednja čuvanje i racionalno korišćenje novca, energije, vremena ili drugih resursa, kako bi se nešto sačuvalo ili uštedelo za budućnost. Drugi je definišu kao ne trošiti sve odmah, već čuvati za kasnije. Često čujemo onu čuvenu rečenicu: „Jednom se živi!“ — i istina je, novac jeste tu da nam obezbedi komfor i uživanje u životu, ali, štednja ne znači odricanje od zadovoljstava. Naprotiv, to je sposobnost da biramo šta nam zaista vredi, da sami sebi kažemo: „Ovo mi nije potrebno, ali ovo želim.“

Štednja, u svojoj suštini, nije aktivnost već način razmišljanja. To je, ustvari, upravljanje potrošnjom, odluka da novcem vladamo mi, a ne on nama.

Dušan Uzelac, finansijski stručnjak naglašava da bi svako morao da ima rezervu kojom može da pokrije troškove od dva do pet meseci života u slučaju nekih nepredviđenih okolnosti:

- Takva „sigurnosna mreža“ daje slobodu, da promenite posao, izbegnete dugove ili jednostavno sačuvate mir ako dođe do krize. Štednja nije sputavajuća, već oslobađajuća. Ona vas štiti od finansijskih stresova i omogućava da sami birate svoj tempo života. Na primer, ako imate stambeni kredit, pa želite da promenite posao, odsustvo štednje može da vas oslobodi katastrofičnog scenarija. Pomaže vam da izbegnete finansijsku zaglavljenost, odnosno da imate komfor dok ne nađete novi posao.

Kada štednja nema smisla?

Ako novac samo stoji, njegova vrednost se smanjuje.

- Inflacija i poskupljenja vremenom „pojedu“ deo vaše ušteđevine, pa je zato važno da novac ne miruje, već da radi za vas – navodi Uzelac.

Zato se preporučuje da deo štednje uvek bude dostupan, ali da ostatak bude uložen - kroz investicije koje će očuvati vrednost novca.

- Dve aktivnosti upravljanje finansijama generišu ušteđevinu, ona je pod pritiskom inflacije i poskupljenja i za dva meseca će ta ušteđevina manje vredeti. Ali zato treba investirati kada imate rezervu pri ruci.

Gde pametno investirati?

Za Uzelca su investicije lična stvar. Neko veruje bankama, neko kupuje zlato ili drži novac u sefu, dok drugi ulažu u nekretnine, berzu ili investicione fondove. Sigurnost ulaganja je individualna kategorija I zavisi od ličnog odnosa prema riziku, jer ono što je „mirna luka“ za jednog investitora, za drugog može biti stres:

- Najsigurnije ulaganje uvek je ono koje razumete. Ako vas neka investicija „žulja“, ako ne spavate mirno zbog nje, onda to nije za vas. Vožnju čamcem različito doživljavaju plivač i neplivač. I sa novcem je ista priča, pa nam je najsigurnije da bude kod nas. Najkvalitetniji način da se novac oplodi je biznis, ali nismo svi preduzetnici. Zato se novac daje preduzetnicima koji mogu da naprave profit, a to su banka, investicioni fond, nekretnine...


Banke, kamate i realnost

Nedelja štednje je nekada bila prilika da banke izađu sa ponudama kojima na brzinu “kupe” klijente. Međutim, doba velikih kamata je iza nas. Banke više ne nude privlačne iznose, jer im to jednostavno nije potrebno, a ako kamata ne prati stopu inflacije, vi zapravo gubite vrednost novca.

PREPORUKA

Poručila sa TEMU kauč za 350 evra, sve je stiglo, a evo šta je dobila!

vest

Pogon je primer koji pokazuje kako nove tehnologije ulaze u našu rutinu

vest

Zanatlijama bespovratne subvencije do 300.000 dinara!

vodic

- Ako vam banka ne da kamatu za štednju bar na granici inflacije onda trčite kao na traci za trčanje – u mestu. Treba pregovarati sa bankama. Banka je jedina opcija, samo ako ne znate šta ćete sa novcem – kaže finansijski stručnjak. U Srbiji sudinarske štednjetrenutno povoljnije, jer imaju nešto veće kamate i oslobođene su poreza. Na primer, na 100.000 dinara godišnje možete zaraditi oko 4.000 dinara bez poreza. Sa evrima je nešto drugačije, ako 1.000 evra stavite u banku, dobićete oko 40 evra za godinu dana na ime kamate, ali će vam banka na to još obračunati i poresku stopu od 15 odsto na dobit.Investiranje nije baukIako mnogi građani zaziru od ulaganja, investiranje ne mora biti rizično. Danas postojeinvesticioni fondovi,berze, ali ikolektivna ulaganja u nekretnineiliproizvodne biznise. - Takvi projekti postaju sve popularniji i kod nas. Recimo, kada se više ljudi udruži i zajedno gradi stambenu zgradu. Projekat “Investiram na kvadrat” jedinstven je nanašim prostorima I nudi ulaganje u jedan, nekoliko kvadrata, ili ceo stan. Uspešno je lansiran i za kratko vreme razvili smo sistem kolektivnog investiranja u kome se 500 ljudi okupilo i gradi zgradu. To je proizvodni biznis u koji svi ulažemo i na kraju ostvarujemo profit – zaključuje Uzelac. Štednja je prvi korak ka finansijskoj slobodi, ali investiranje je ono što održava vrednost novca. Najvažnije je da se informišete, razumete opcije i ne dozvolite da vam ušteđevina „spava“ dok inflacija radi svoj posao. Jer, u svetu finansija - pasivan novac je izgubljen novac.Berza – mesto dinamike i rizikaBerza je izuzetno dinamično tržište na kojem se svakodnevno odvijaju veliki finansijski tokovi. Međutim, domaća berza još uvek nije dovoljno aktivna, dok su strane berze znatno zahtevnije i rizičnije za početnike.
Da biste na njima ostvarili zaradu, potrebno je ozbiljno znanje i iskustvo — zato se ulaganje na berzi preporučuje samo onima koji su spremni da se time profesionalno bave. Mnogi građani u Srbiji i dalje imaju zadršku prema trgovanju akcijama, što je delom posledica nedostatka finansijskog obrazovanja, ali i nepoverenja izazvanog raznim reklamama i posrednicima koji „obećavaju zaradu bez rizika“.
Treba imati na umu da se vrednost na berzi može naglo promeniti — primer iz SAD pokazuje da je samo jednom odlukom tadašnjeg predsednika Donalda Trampaobrisano više od 2.000 milijardi dolarasa tržišta. Za uspeh na berzi neophodno je znatikada ući, ali i kada izaćiiz investicije — i to je ono što razlikuje profesionalce od amatera. Zato mnogi investitori birajuinvesticione fondovekao jednostavniju i bezbedniju alternativu. U njima vaš novac poveravate stručnjacima koji ga ulažu u vaše ime, dok vi sami birate politiku ulaganja — da li u IT sektor, industriju, trgovinu ili nekretnine.
To je oblikposrednog investiranja, dostupan i onima koji žele da njihov novac radi, ali nemaju iskustvo sa tržištem kapitala.