BEOGRAD, 28. maja (Tanjug) - Zarade imaju snažan motivacijski karakter na efikasnost rada i zbog toga preduzeća treba da vode brigu o odlukama i strategijama nagradjivanja, poručeno je danas na regionalnoj konferenciji ''Zarade i modeli nagradjivanja''. Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić kaže da je tema o zaradi i modelima nagradjivanja značajna i trajno aktuelna.
BEOGRAD, 28. maja (Tanjug) - Zarade imaju snažan motivacijski karakter na efikasnost rada i zbog toga preduzeća treba da vode brigu o odlukama i strategijama nagradjivanja, poručeno je danas na regionalnoj konferenciji ''Zarade i modeli nagradjivanja''.
Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić kaže da je tema o zaradi i modelima nagradjivanja značajna i trajno aktuelna.
Kako navodi, modeli nagradivanja uključujući zarade, razne stimulacije, način napredovanja i ceo kompleks iz domena upravljanja ljudskim resursima predstavljaju značajan aspekt funkcionisanja svake organizacije.
Ono što utiče, pre svega, na produktivnstost rada organizacije i ukupne performanse je nizak nivo zastupljenosti te teme u nastavi na univerzitetima, fakultetima i visokim školama.
''Zbog toga poslodavci, oni koji učestvuju i kreiraju različita rešenja prihvataju ili kreiraju sopstvene modele često toga nisu dovoljno svesni i onda se javljaju problemi u funkcionisanju organizacije u motivaciji zaposlenih da ostvare organizacione ciljeve'', rekao je Hanić na skupu, čiji je medijski pokrovitelj Tanjug.
Prema njegovim rečima, zato bi trebalo na nacionalnom nivou raditi i postaviti veće zahteve u pogledu izučavanja te materije.
I nacionalni koordinator Medjunarodne organizacije rada (MOR) Jovan Protić kaže da je tema o zaradi i modelima nagradjivanja za tu organizaciju veoam važna kako na globalnom nivou, tako i na nivou regiona.
''Poslednjih šest do sedam godina to predstavlja jednu od ključnih tema programa dostojanstvenog rada MOR-a u Srbiji i bila je jedna od ključnih ishoda u periodu 2008. - 2012. Sada je to ponovo u našem programu koji traje do 2017. godine'', objašnjava Protić.
On je podsetio i da je Srbija prva država u regionu koja u svom programu dostojanstvenog rada MOR-a ima ishod koji se direktno odnosi na unapredjenje klime za poslovanje u datoj državi članici.
''To nas obavezuje da kroz sve moguće istrumente i na sve moguće načine pomognemo unapredjenje klime za poslovanje kako u Srbiji, tako i drzavama u regionu u kojima se taj program iznova izgradjuje za petogodišnji period'', rekao je Protić.
Podsećajući da MOR svake godine izdaje Svetski izveštaj o zaradama, on je istakao da zabrinjava trend usporavanja rasta zarada pogotovo od krize pa na ovamo.
Profesor sa Ekonomskog fakulteta u Zagrebu Lovorka Galetić smatra da su zarade definitivno važan faktor kod motivacije zaposlenih za bolji i efikasniji rad.
Kako kaže, u velikom broju hrvatskih preduzeća postoje strategije nagradjivanja gde zaposleni dobijaju varijabilni deo plate na temelju rezultata koje postižu.
''Medjutim, uopšte gledajući kriza je prilično uticala na zarade zaposlenih'', ocenila je Galetić i predočila da u preduzećima koja imaju probleme sa poslovanjem često puta zarade i kasne.
Ipak, kada se gleda nekakav prosek može se reći da su zarade u Hrvatskoj još uvek znatno veće nego u većini ostalih novih članica EU.
To znači skoro tri puta veće nego u Bugarskoj, Rumuniji, pa čak i Češkoj, Slovačkoj, objašnjava Galetić.
''Naravno da bi ljudi hteli bolje i više pogotovo mladi koji su ambiciozni i koji bi želeli da zarade i budu nagradjeni za njihovu ambiciju. To je jedan od razloga zbog kojih mladi ljudi odlaze iz Hrvatske'', rekla je Galetić.
Medjunarodni poslovni konsultant Milan Vučković kaže da je osnovni motiv dolaska inostranih kompanija u proizvodnji profit i da u tom smislu mnoge proizvodne kompanije koje dolaze ovde čine grešku već u samom startu i odredjuju svojim zaposlenima neki minimalni lični dohodak ili lični dohodak koji je blizu granice sa minimalnim.
''To naravno ima implikacije po njihovo kasnije poslovanje, jer iza toga sledi čitav niz negativnosti'', rekao je Vučković.
On je rekao i da prema njegovoj proceni u Srbiji ima oko 350 inostranih kompanija u proizvodjačkoj delatnosti.
''Ono što je takodje zanimljivo je da će ih biti ubuduće sve manje, jer ovde tržište nije zaokruženo na pravi način. Mislim na zakonsku regulativu i celokupni privredni ambijent koji treba da bude na odredjenom nivou kako bi privukao i druge strane investitore'', objasnio je Vučković.
Poslednjih godina sve češće i sve više strani direktni investitori u proizvodnoj delatnosti obilaze pa na kraju završavaju na tržištu kao što su Makedonija, Bugarska ili Rumunija, zaključio je Vučković.
Ostavi komentar