EUR 117,61 USD 105,73 CHF 107,07

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 21.10.19. :: 117.6300 rsd

Tekst objavljen: 21.04.2018 10:00        


Zamislite situaciju u kojoj u vašem gradu hleb, mleko i druge prehrambene proizvode možete kupiti samo u jednom maloprodajnom lancu koji odlučuje šta će vam, i po kojoj ceni, ponuditi.

Zaštite konkurencije – Gde je Srbija u odnosu na Evropu

Ili situaciju kada ste upućeni na prevoznike, koji su postigli dogovor da na relaciji od Beograda do Niša neće pružati usluge prevoza ispod određene cene. Propisi o zaštiti konkurencije imaju za cilj da spreče ovakve situacije i da potencijalnim korisnicima usluga pruže mogućnost izbora što vodi ka nižim cenama i kvalitetnijim proizvodima. Podsetiću na dva slučaja, koji su privukli veliku pažnju svetske javnosti, a reč je o tome da je Evropska komisija kaznila, sa nešto više od jedne milijarde evra, kompaniju Intel, dok je Guglu izrečena kazna od 2,4 milijarde evra. Konkretno, Intel je kažnjen zbog rabata koje je davao proizvođačima kompjutera ne bi li u svoje kompjutere ugrađivali samo, ili u najvećoj meri, procesore te kompanije, a Gugl zbog favorizovanja rezultata sopstvene usluge i upoređivanja cena u odnosu na konkurentske.

Nama nešto bliži je slučaj Frikoma – reč je o tome da smo u nekim prodavnicama mogli da kupimo samo sladolede tog proizvođača. Da povrede konkurencije mogu biti nevidljive oku prosečnog potrošača govori i postupak protiv prodavaca sportske obuće. Iz obrazloženju konačne (ali ne i pravosnažne) odluke Komisije za zaštitu konkurencije, moglo bi se zaključiti da je 15 distributera, odnosno maloprodavaca sportske obuće, sankcionisano zbog dogovora o minimalnim cenama te obuće zbog kojeg smo, kao krajnji potrošači, bili prinuđeni da za patike određenih robnih marki plaćamo više cene od onih koje bismo plaćali da nije bilo tog dogovora. To, takođe, svedoči o aktivnoj zaštiti konkurencije u Srbiji. Opšti utisak je da je Komisija za zaštitu konkurencije jedna od najaktivnijih u regionu, te da stalno radi na jačanju sopstvenih kapaciteta i širenju svesti o toj oblasti. Osim toga, mehanizmi za očuvanje nesputane konkurencije, koji su joj na raspolaganju, u velikoj meri su na nivou i u skladu sa evropskim tekovinama. Međutim, svest o postojanju i značaju propisa o zaštiti konkurencije, kao i svim mogućnostima koje oni nude i dalje je potrebno razvijati te raditi na efikasnosti ispitnih postupaka. Primera radi, u EU gotovo više od 80 odsto postupaka Evropske komisije protiv tajnih dogovora između konkurenata (tzv. kartela) pokrenuto je zahvaljujući dobrovoljnom prijavljivanju samih učesnika kartela kroz tzv. pokajnički program. Naime, učesniku kartela koji prvi prijavi kartel omogućava se oslobođenje od kazne a zauzvrat se obezbeđuje efikasnije, brže i češće otkrivanje kartela kao najštetnijeg ograničenja konkurencije. Ta praksa, međutim, u Srbiji nije zaživela i to uprkos činjenici da je zakonom predviđena i ta mogućnost.

Jedan od razloga za to je svakako i nedostatak jasne poruke onima koji krše propise. Podsetiću da najveća do sada izrečena kazna u Srbiji iznosi par miliona evra (u domenu kartela još i manja) što je daleko ispod evropskog proseka – u prethodne četiri godine, Evropska komisija je u 32 kartelna postupka izrekla ukupno više od 8,5 milijardi evra kazni, što je u proseku oko 260 miliona evra po postupku.

Meni se, ipak, čini da se stvari kreću nabolje u pogledu efikasnosti postupaka Komisije. U tom kontekstu pomenuću da je Komisija počela da koristi najsavremenije metode u otkrivanju i dokazivanju povreda konkurencije. Primera radi, sve češće postupci Komisije otpočinju nenajavljenim uviđajima u okviru kojih službena lica imaju mogućnost, koju često koriste, da posredstvom forenzičke opreme skeniraju sve elektronski sačuvane podatke jedne firme, uključujući i elektronsku korespodenciju koja najčešće sadrži dokaze o povredama konkurencije. S druge strane, i dalje smo daleko od sveta u pogledu tzv. privatnog gonjenja. U Srbiji je još uvek nedovoljno razvijena svest, a donekle i pravni okvir za tužbe za naknadu štete koja je kompanijama i potrošačima naneta zbog povrede konkurencije. Zato mi, kroz aktivnosti advokatske kancelarije CMS, nastojimo da podignemo svest o tome. U tom kontekstu treba shvatiti i konferenciju, koju 19. aprila organizujemo u Beogradu, i na kojoj ćemo, pored eminentnih inostranih i domaćih stručnjaka iz ove oblasti, ugostiti i Nikolasa Banaševića, koji je bio rukovodilac u već pomenutim slučajevima Evropske komisije protiv Majkrosofta, Intela i Gugla.Autor je partner u advokatskoj kancelariji CMS Beograd i dobitnik prestižne nagrade International Law Office’s (ILO) Client Choice Award u kategoriji zaštite konkurencije

1 komentar

  1. User image
    Ana 21.04.2018 14:04

    Isto tako Telekom naplacuje skupo internet svojim gradjanima koristeci monopol. Takodje I ostalim provajderima napalacije previse infrastrukturu tako da ceo narod trpi. Umesto da nesto placamo koliko to vredi mi placamo visestruko skuplje.
    Internet naplaciji 1550 dinara a ne vredi vise od 400, dok finski telefon koji je normalno da bude besplatan naplacuju skuplje od mobilnog

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
evropska unija novčane kazne komisija za zaštitu konkurencije zaštita konkurencije karteli

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana