EUR 117,74 USD 104,95 CHF 106,69

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 23.07.19. :: 117.7643 rsd

Tekst objavljen: 15.09.2017 15:01        


Niko pouzdano ne može da prognozira koliko će evro vredeti u odnosu na nacionalnu valutu. S tom konstatacijom slažu se i analitičari Narodne banke Srbije koji ističu da je teško projektovati kretanje kursa, jer se ne može sa sigurnošću predvideti da li će doći do novih "značajnijih svetskih ili regionalnih poremećaja".

Zašto realni umesto fleksibilnog kursa dinara

Činjenica je da NBS određuje kurs na osnovu ponude i potražnje, a interveniše na deviznom tržištu samo u slučaju sprečavanja velikih dnevnih oscilacija kursa, ne usmeravajući ga u nekom određenom pravcu. S druge strane, imajući u vidu nepovoljan i nepredvidiv ambijent u kome posluju privreda i banke, nije realno očekivati dugoročno jačanje dinara, jer iza toga ne stoji jaka privreda, već fluktuaciju kursa u oba smera.

Adekvatno vođenje kursa dinara trebalo bi da stimuliše konkurentnija preduzeća, izvoz, štednju, ali i da utiče na eliminisanje raznih monopolističkih lobija i sive ekonomije, koja u bruto domaćem proizvodu učestvuje sa više od 30 odsto, odnosno sa oko 10 milijardi evra. Treba podsetiti da jak dinar delimično odgovara uvoznicima, zatim onima koji plate primaju u dinarima, dužnicima čiji su krediti indeksirani u stranoj valuti, dinarskim štedišama, kao i bankama sa "domaćom" štednjom.

Generalno govoreći, nikome ne odgovara nestabilan kurs - interesnim grupama odgovara ili jak, ili slab dinar. Stručnjaci se slažu u konstataciji da dinar koji fluktuira više od deset odsto godišnje u odnosu na evro može doneti koristi pojedinim pravnim i fizičkim licima samo ako se "njihov novčani ciklus poklopa sa fluktuacijama kursa".

Nasuprot tome, nestabilan kurs dinara ukazuje na pojačane rizike u privredi i za sobom povlači niz drugih negativnih ekonomskih efekata. Privredi ne odgovara nestabilan kurs i velike oscilacije, jer se time povećava devizni rizik i inflaciona očekivanja. Privrednici se, dakle, zalažu za predvidiv i stabilan kurs dinara jer to je preduslov za planiranje poslovnih aktivnosti. Pošto je kurs odraz stanja u srpskoj privredi, to znači da je veoma važno da strukturne reforme budu što uspešnije.

Realni i ravnotežni kurs dinara, kao presek stanja platnog bilansa, trebalo bi da bude trajno opredeljenje monetarne politike, koja mora biti u funkciji povećanja proizvodnje, zaposlenosti, konkurentnosti privrede na svetskom tržištu i smanjenja deficita spoljnotrgovinske razmene. Za razliku od nerealnog deviznog kursa, koji vodi ka neekonomskoj alokaciji nacionalnih resursa i raspodeli nacionalnog dohotka, realni kurs podstiče konkurentsku sposobnost izvoznika i omogućava razvoj novih industrija koje u uslovima precenjene domaće valute nemaju ekonomsku opravdanost.

Režim fleksibilnog kursa dinara NBS je, uz saglasnost vlade i MMF-a, utvrdila kao najmanje rizičan model za privredu Srbije i prati njegovo kretanje, jer je to u vezi sa ostvarivanjem osnovnih ciljeva centralne banke, kao što su očuvanje stabilnosti cena i održavanje finansijske stabilnosti. Uprkos tome, mislim da bi kurs dinara trebalo da se formira na tržištu, a intervencije NBS da budu veoma diskretne, odnosno samo u situacijama kada dođe do većih odstupanja. Jasno je da je politika fleksibilnog kursa izabrana sa namerom, s obzirom na to da se time smanjuje potencijalna cena koju neka država mora da plati pod dejstvom eksternih nestabilnosti.

U svakom slučaju, fleksibilan devizni kurs manje je loše rešenje od fiksnog, ili uvođenja evra u monetarni sistem. Problem je, međutim, što je u praksi, već duže vreme, u primeni politika precenjenog dinara. Naime, već više godina unazad imamo neodrživu situaciju tj. jaku valutu, a slabu ekonomiju, naročito izvoznu, tako da precenjenost dinara neće moći da se održi na duži rok. Održavanje veštački jakog dinara je politička odluka, kojom se štite interesi špekulativnog kapitala koji, zahvaljujući tome, jeftino dolazi do deviznih sredstava, mada ne treba zanemariti ni dugova stanovništva i privrede, koji bi deprecijacijom domaće valute porasli.

Osim toga, precenjeni dinar fiktivno uvećava BDP, kao i plate i penzije (izraženo u evrima), a fiktivno smanjuje i javni dug zemlje. Ali, moramo sagledati i onu drugu, tamniju, stranu medalje. Naime, precenjeni kurs dinara je znatno destimulisao izvoz, a povećao uvoz i stopu nezaposlenosti. Snaga domaće valute zavisi, pre svega, od izvozne snage privrede i priliva inostranog kapitala, posebno investicija. Dinar će, dakle, jačati ako rastu izvoz i strane direktne investicije. I obrnuto - oslabiće ako imamo slabe izvozne rezultate i nedovoljan priliv investicija.

Blagi trend deprecijacije kod fleksibilnog kursa treba da približi dinar održivoj vrednosti delotvorno delujući u pravcu poboljšanja međunarodne konkurentnosti srpske privrede. Rast izvoza i veći devizni priliv su jedini trajni izvori koji garantuju stabilizaciju kursa dinara. Imajući to u vidu, podsticanje izvoza mora da bude prioritet vladine ekonomske politike.

Utoliko pre što je, dugoročno posmatrano, sadašnja politika fleksibilnog kursa dinara neodrživa, pa bi u narednom periodu trebalo preduzimati mere, kako bi se postepeno prešlo na politiku realnog kursa domaće valute, odnosno programirane deprecijacije.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Narodna banka Srbije kurs dinara kretanje domaće valute

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana