Zaustavljen brod koji je išao u pogrešnom pravcu

BEOGRAD, 20. oktobra (Tanjug) - Posle odluke premijera da prednost nad izborima da bržem sprovođenju reformi, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin ocenjuje da vlada treba da nastavi sa dosadašnjom reformskom politikom, i ukazuje da je rast investicija trenutno najveći izazov.

"Brod koji je išao u pogrešnom pravcu, gde smo imali stalno povećavanje budžetskog deficita, uz trgovinski deficit, što je dovodilo do povećavanja duga, je zaustavljen. To je svakako najveći rezultat ekonomske politike Vlade", istakao je Đuričin u izjavi za Tanjug.

On je precizirao da je ključni reformski potez vlade to što je uspela da ostvari, kako je rekao, solidan nivo fiskalne stabilnosti, koji je dobro "uparen" sa stabilnošću kursa i stabilnosčhu cena, a što je inace, kako je zapazio, odgovornost centralne banke.

"To je nulti korak svake reforme. Mora postojati fiskalna stabilnost ako hoćemo da govorimo o nekom racionalnom restrukturiranju privrede. Normalno da vlada treba da nastavi sa ovom politikom. Ne treba sad na nju zaboraviti. Međutim, sledeći veliki izazov je podizanje nivoa ekonomske aktivnosti, tačnije podizanje investicija", kaže ovaj ekonomista.

To se, objašnjava, postiže kroz stvaranje ambijenta, koji je atraktivan za strana direktna ulaganja, ali i za domaće investitore.

"To je sada prioritet", ističe on i dodaje da se moraju povući radikalni portezi u pravcu podizanja nivoa investicija.

Jedno od rešenja je, navodi, veći naglasak na tzv. industrijske politike u prioritetnim sektorima ekonomije.
Upitan kakav će biti uticaj globalnih dešavanja na reforme u Srbiji, on kaže da je to verovatno najdelikatniji problem na koji Srbija ne može da utiče, a koji značajno utiče na Srbiju.

Srbija, podseća Đuričin, teži ka EU, što je, kako ukazuje, nedvosmislen politički stav i mišljenje većine građana Srbije.

Političko rukovodstvo Srbije se, prema njegovom mišljenju, drži dobrog načela da je u modernom svetu mnogo važnije "sa kim si u vezi, nego ko si, s obzirom da je Srbija mikroskopska ekonomija".

Međutim, on skreće pažnju na velike probleme u EU, od kojih će zavisiti i ekonomska sudbina Srbije.
Evropsku uniju, tvrdi Đjuričin, poslednjih godina obeležava kriza duga države, navodeći primer Nemačke, koja ima ogroman dug, kao i pomeranja stanovništva.

"Zaista je pitanje kako će ta velika politka uticati na nasu ekonomsku situaciju. Međutim, na Srbiji je da stvori održiv sistem koji je sposoban da supstituiše značajan deo sadašnjeg uvoza i da stvori proizvode i usluge za izvoz, kako bismo bili u stanju da servisiramo sadašnje obaveze", kategoričan je on.