EUR 117,48 USD 106,58 CHF 107,71

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 18.11.19. :: 117.4333 rsd

Sororsova rešenja za krizu

Objavljeno: 17.04.2012


Vesti izvor: Kamatica, Deutsche Welle

George Soros smatra da je krizna politka EU-a potpuno pogrešna. Pre svega, politika nemačke vlade, koja će, smatra on, Evropu odvesti u novu depresiju.

Konferencija Instituta za novo ekonomsko razmišljanje (INET) koje finansiraju George Soros i drugi američki multimilioneri, bila je najavljena vrlo sa ambicioznim ciljem. U Berlinu je trebalo da se predstavi novi ekonomski pristup nacionalnoj privredi, koji će u većoj meri u obzir uzimati kompleksnost stvarnog stanja. Predstavljene su mogućnosti delovanja koje bi politika mogla da primeni, a gotovo se sve temelji na teoriji Johna Maynarda Keynesa po kojoj država treba da ima veći upliv na privredu.

Konferenciju je započeo George Soros, koji je iskoristio priliku za promociju svoje knjige koja je objavljena i na nemačkom. Svoju aktuelnu misiju ovaj milijarder, koji je svoje bogatstvo stekao špekulacijama na berzi, vidi u spašavanju evra. On najveću opasnost za evro vidi u Nemačkoj saveznoj banci, odnosno kancelarki Angeli Merkel. Njene ideje o politici štednje odvešće Evropu u depresiju sličnu onoj iz 1930, tvrdi Soros. Zapravo, on smatra, evropski fiskalni aparat, bi zajedno sa sastavom koji koči dalje zaduživanje, trebao biti promenjen, a Nemačka bi trebala da seusmeri na isplate novca zemljama EU-a koje su u krizi.

Stoga ne čudi što nemačka kancelarka Merkel i njen ministar financija Wolfgang Schäuble nisu prihvatili poziv da učestvuju  na ovoj konferenciji i tako saslušaju primdbe na svoju politiku. A primedbe dolaze pre svega iz anglosaksonskog ugla. Učesnici konferencije sa kontitentalnog dela Evrope bili su u manjini.

Jedan od njih, nekadašnji čelnik Nemačke banke Norbert Walter istrajao je na merkantilizmu i odbrani nemačke politike tgovinskog viška. Ipak, a to je opisao kao "neomerkantilizam", ovaj bi višak trebalo investirati u inostranstvu, posebno u visoko zaduženim evropskim zemljama poput Grčke. Zauzvrat bi se te zemlje trebale obvezati da će uz veliku pomoć stručnjaka iz inostranstva modernizovati svoju privrednu i upravnu strukturu.

Iz jedne od tzv. PIIGS zemalja (Portugal, Irska, Italija, Grčka i Španija) dolazi i profesor ekonomije Yanis Veroufakis. Slično kao i Walter on je pozvao na, kako ih je sam nazvao, "produktivne investicije" zemalja EU-a s trgovinskim suficitom u zemlje koje su se našle u krizi. Time bi se stimulirao rast privrede, stvorila radna mestak, a državi omogućilo da skuplja nove poreze. Sadašnja politika štednje guši na primer bilo kakav privredni rast. Umesto da se Grčkoj daju krediti za vraćanje dugova, njoj bi trebalo dati novac za refinanciranje kreditnih instituta. Veroufakis polazi od toga da od navedenih prezaduženih evropskih zemalja, Grčka u svakom slučaju neće nikad biti u stanju da vrati novac koji je dužna.
Jedna od posledica depresije u evropskim zemljama biće i sve veća polarizacija među stanovništvom zemalja zajmodavaca i stanovnika zaduženih zemalja. U tom je kontekstu na konfereniciji spominjana i dezintegracija EU-a.

Isto je tako evropskim političarima više puta prebacivano da svojim građanima ne prikazuju dovljno verno stanje u kojem je privreda. Umesto toga, stalno sa novim kreditnim paketima kupuju vreme. Alternativa bi zapravo bila ili odlučnije kročiti putem evropske federacije, čime bi se prava pojedinih zemalja morala u velikoj meri predati u ruke centralnih evropsklih institucija, a u to bi ulazili i finansijski transferi. IIi pak treba ozbiljno računati s propašću evrozone.
 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana