EUR 117,53 USD 106,14 CHF 107,13

Kursna lista


Indikativni kurs Evra na dan 20.11.19. :: 117.5442 rsd

Slab dinar prazni i budžet države

Objavljeno: 07.06.2012


Vesti izvor: Kamatica, Politika

Ukoliko evro dođe na 120 dinara, javni dug bi dogurao do 60 odsto BDP-a, pokazuju računice Fiskalnog saveta.

Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari! Ovim rečima je Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, juče komentarisao izjavu Jozefa Akermana, generalnog direktora Dojče banke, da Srbija može da se zaduži i do 60 odsto bruto domaćeg proizvoda. Računice Fiskalnog saveta pokazuju da ukoliko bi do kraja godine kurs dostigao vrednost od 120 dinara za jedan evro, Srbija bi već bila na nivou od 60 odsto BDP-a.

Po zakonu o budžetskom sistemu, državni zajam ne bi smeo da pređe 45 odsto BDP-a. A odgovor na pitanje dokle smo stigli – poslednjih nekoliko meseci je uskraćen poreskim obveznicima, jer je Ministarstvo finansija prestalo da objavljuje te podatke. U Fiskalnom savetu, ipak, izračunali su da je dug već prešao 50 odsto bruto proizvoda. I to pri veoma konzervativnoj proceni vrednosti kursa od 111 dinara za evro. Zašto je za nivo duga važna kursna lista? Zato što su državni zajmovi uglavnom u stranoj valuti, dok se BDP obračunava u dinarima, pa se sa padom vrednosti kursa povećava učešće duga u bruto proizvodu.

U Fiskalnom savetu dodaju da se vrlo često previđa činjenica da Srbiji tek predstoji trošak po osnovu restitucije i da država treba građane da obešteti za nekada oduzetu dedovinu. Sve zajedno to će nas koštati više od 1,7 milijardi evra, odnosno oko pet odsto BDP-a.

Mi smo već duboko ušli u crvenu zonu i na nove pozajmice države ne smemo bezbrižno da gledamo – upozorava Vučković.

Čak i kad bi se mere Fiskalnog saveta, koje, između ostalog, podrazumevaju zamrzavanje plata i penzija i povećanje PDV-a, odmah primenile, javni dug bi na kraju godine bio na nivou od oko 54 odsto. Dug bi nastavio da raste i tokom 2013. godine, jer je trend rasta veoma teško preokrenuti. Nivo državnog zajma počeo bi da se obara tek 2014. godine. Članovi Fiskalnog saveta nisu usamljeni u toj proceni. I oni koji nas gledaju sa strane javni dug vide kao rizik. Analitičari Erste grupe procenjuju da će javni dug do kraja godine biti veći od 55 odsto i to sa kursom od 116 dinara za evro.

Bez obzira na to što kriterijumi Evropske unije dozvoljavaju zemljama članicama da njihov državni dug bude do 60 odsto BDP-a, to prema Vučkovićevoj oceni, ne može da važi za Srbiju. Jer, istraživanja pokazuju da polovina zemalja u razvoju krizu javnog duga doživi već na nivou zaduženosti manjem od 50 odsto bruto proizvoda.

A zašto za Srbiju dodatno povećanje dozvoljenog nivoa zaduživanja na 60 odsto ne bi bilo dobro, možda je najbolje objasnio guverner Dejan Šoškić još pre nekoliko meseci: „Granica je uspostavljena na tom nivou za zemlje koje imaju relativno redovan i jednostavan pristup međunarodnom finansijskom tržištu. Mi nismo takva zemlja. Tih 45 odsto u našem zakonu o budžetskom sistemu dobra je mera i ne bi trebalo da se limit povećava naviše”.

Za državu je uvek bolje, kazao je prvi čovek centralne banke, da ima nivo duga koji je ispod te gornje granice i da postoji određeni manevarski prostor za slučaj potrebe.

I tokom prošle godine, guverner je nekoliko puta javnosti slao poruke da Srbija može da nastavi da se zadužuje samo ukoliko to dozvoli privredni rast. Jer, dok god zemlja ima relativno dinamičnu stopu privrednog rasta javni dug, po pravilu, nije problem. U suprotnom, države tako mogu da uđu u makaze i onda, ukoliko su, ušle u taj problem s visokim nivoom javnog duga onda ih „kazni” finansijsko tržište. I to time što kaže da ta država ima manji stepen sposobnosti vraćanja dugova u dugom roku i podignu im kamatne stope na zaduživanje, što dodatno pogoršava situaciju, objašnjavao je guverner.

U Fiskalnom savetu ističu da i neke zemlje koje su članice Evropske unije imaju mnogo niži nivo javnog duga od nas, poput Bugarske (20), Letonije i Litvanije (oko 40 odsto). Kako je onda moguće da Japan sebi može da dozvoli novo duga i od 200 odsto BDP-a.

– Državni dug Japana je indeksiran u jenima, dakle njihovoj nacionalnoj valuti – kažu u Fiskalnom savetu. – Takođe, oni su izvozno orijentisana ekonomija, što znači da sami u sopstvenoj valuti mogu da servisiraju svoje obaveze. Nikada kao zemlja nisu doživeli bankrot, njihov rejting na finansijskom tržištu je veliki. Kao narod su, takođe okrenuti štednji, tako da mi ni u kom slučaju ne možemo da se upoređujemo niti s Japanom, niti sa razvijenim evropskim zemljama – kažu u Fiskalnom savetu.

Sporenja zbog merenja

Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija različito mere nivo javnog duga, a ta razlika je prvenstveno metodološke prirode. Takođe, Ministarstvo finansija je nedavno počelo da objavljuje uporedne podatke o nivou javnog duga po kriterijumima Evropske unije, ali i po našem zakonu o javnom dugu. Razlika je u tome što su naši propisi rigorozniji i u javni dug uključuju i državne garancije, dok se po Mastrihtu računaju samo aktivirane. Međutim, od dve milijarde garancija, koliko je naša država izdala, čak polovina je aktivirana. U stručnoj javnosti može da se čuje i ocena da svuda u Evropi i siva ekonomija ulazi u obračun BDP-a. Kod nas to nije slučaj. Zbog toga su naši kapaciteti za zaduživanje smanjeni.



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana